Montenegro na putu ka održivoj fiskalnoj stabilnosti

U poslednje tri godine, Crna Gora je postigla značajan napredak u smanjenju javnog duga, koji je pao sa preko 100% na gotovo 60% BDP-a do kraja 2025. Ovaj trend predstavlja jedan od najuspešnijih slučajeva de-leveraginga među malim evropskim ekonomijama, ali iza ovih brojki krije se složenija slika koja oslikava strukturne pritiske i ranjivosti.

Faktori uspeha

Brzo smanjenje duga proizašlo je iz nekoliko ključnih faktora. Povoljni uslovi zaduživanja omogućili su Crnoj Gori da refinansira skupe obaveze i produži rokove otplate. Obnova turizma posle pandemije donela je dodatne prihode u budžet u trenutku kada su bili neophodni za rane otplate koje su umanjile kamatne troškove. Takođe, disciplinovan pristup upravljanju dugom doprineo je ovom uspehu; Ministarstvo finansija fokusiralo se na smanjenje rizika i stabilnost likvidnosti.

Kritični izazovi ostaju

Iako odnos javnog duga prema BDP-u izgleda povoljnije, sistem državnih finasija ostaje pod pritiskom. Mesečni budžetski podaci pokazuju da osnovni operativni troškovi – uključujući plate, penzije i socijalnu pomoć – gotovo potpuno apsorbuju sve državne prihode. Ovo ograničava prostor za investicije ili fleksibilnost politike čak i dok raste potreba za infrastrukturom i prelazom ka čistijim izvorima energije.

Potreba za diverzifikacijom ekonomije

Diverzifikacija privrede takođe predstavlja veliki izazov jer turizam čini preveliku proporciju domaćeg proizvoda (BDP), zapošljavanja kao i priliva deviza. Iako se sektor turizma oporavio tokom 2024. i 2025., njegova inherentna volatilnost ostavlja zemlju ranjivijom na spoljne šokove poput regionalnih nestabilnosti ili klimatskih promena koje bi mogle uticati na prihod od ovog sektora.

Demografske promene dodaju još jednu dimenziju problemu. Rast broja penzionera uz istovremeno smanjenje radne snage stvara dodatno opterećenje finansijama države: manji broj radnika zajedno sa sporijim rastom produktivnosti dovodi do pada prihodovne baze dok istovremeno rastu socijalni izdaci.

Pogled unapred: Reformama do otpornosti

<pVlada veruje da će trajna održivost biti jača kroz nastavak reformi kao što su modernizacija poreskog sistema, racionalizacija potrošnje te transparentnije budžetiranje. Pregovori o pristupanju EU predstavljaju dodatni okvir discipline u oblastima javnih nabavki oraz odgovornosti država koja može poboljšati fiskalno upravljanje.

Konačno pitanje koje se nameće jeste: Može li Crna Gora pretvoriti svoje poboljšane pokazatelje duga u strukturalnu otpornost? Smanjenje duga pruža prolaznu snagu, no ekonomija mora generisati dosledan kvalitetan rast kako bi očuvala fiskalnu stabilnost bez oslanjanja na povoljne spoljne okolnosti.

Momenat koji sleduje dugu priču o dugu Crne Gore ukazuje ne samo na uspešno makroekonomsko upravljanje već nas podseća da reduciranje duga predstavlja samo jedan korak ka mnogo većem zadatku izgradnje održive diversifikovane ekonomije sposobne da podrži dugoročne javne obaveze.