Rast troškova za konsultantske usluge u Crnoj Gori izaziva zabrinutost

U svetlu sve veće analize javnih finansija, najnoviji podaci pokazuju da su crnogorske institucije potrošile više od 635.000 evra na konsultantske usluge tokom tekuće godine. Ovaj trend otvara pitanje o odgovornosti i transparentnosti u postupcima javnih nabavki, kao i o sposobnosti države da efikasno upravlja svojim resursima.

Povećana potrošnja konsultacija među ministarstvima

Konsultantski troškovi pojavljuju se kao stalna tema među 14 različitih ministarstava koja ih pravdaju potrebom za tehničkom ekspertizom vezanom za projekte integracije sa EU, reformu infrastrukture i restrukturiranje javne administracije. Međutim, kritičari ukazuju na to da postojeći procesi nabavke često nedovoljno osiguravaju transparentnost.

Izazovi unutrašnjih kapaciteta

Zabrinjava juče postavljeni temelji: crnogorska administracija se suočava s dugotrajnim problemom balansiranja između potreba stručnjaka i budžetskih ograničenja. Velike reforme koje uključuju digitalizaciju usluga ili regulative zaštite životne sredine zahtevaju specijalizovano znanje koje država ne može lako obezbediti iz svojih redova.

Kritike opozicije i zahtevi civilnog društva

Politička opozicija ističe kako određena ministarstva imaju nerazmernu potrošnju kada se uporede rezultati rada. Oni naglašavaju važnost povezivanja ugovora sa merljivim ishodima dok organizacije civilnog društva traže detaljno izveštavanje o ciljevima ugovora, kriterijumima izbora savetnika i evaluacijama njihovog učinka. U odsustvu ovakve transparentnosti poverenje građana ostaje poljuljano.

Složene reforme zahtevaju spoljne eksperte?

Iako pristalice trenutnog modela tvrde da mala zemlja poput Crne Gore mora angažovati konsultanate zbog kompleksnosti određenih reforma — poput modelovanja energetskih politika ili prilagođavanja pravosudja standardima EU — čak ni oni ne negiraju potrebu za boljim nadzorom kako bi se sprečila ponovna uplata novca bez stvaranja vrednosti.

Nadolazeći pritisci na javni dug

Sukobi oko trošenja sredstava dolaze u vreme kada Crna Gora oseća rastuće pritiske po pitanju javnog duga** te je svaki segment državnih rashoda predmet pažnje analiza beleži jasnu liniju između kratkoročnih potreba i dugoročne strategije stabilizacije budžeta.
Kao što država priprema svoj sledeći fiskalni okvir, zakonodavne vlasti će morati pokazati jasniju povezanost između trošenja sredstava i jačanja unutrašnjih kapaciteta administracije.