Crna Gora vraća LNG u fokus: studija izvodljivosti za terminal u Baru i gasne elektrane kao dio šire regionalne promene

Crna Gora je ponovo ušla u centar energetske debate na Zapadnom Balkanu jer razmatra izgradnju LNG terminala u Luci Bar i pratećih gasnih elektrana. Oživljavanje plana dolazi u trenutku kada se širom Balkana i Centralne Evrope preoblikuje geopolitička i energetska arhitektura, a posebno kada Sjedinjene Američke Države intenziviraju napore za širenje LNG koridora ka jugoistočnoj Evropi, dok Evropa ubrzano pokušava da smanji zavisnost od ruskog gasa.

Bar kao potencijalni ulaz za Zapadni Balkan

U okviru nove strategije, jadranska obala — naročito Hrvatska, a potencijalno i Crna Gora — sve se češće posmatra kao alternativni LNG ulaz za Zapadni Balkan. Vlada Crne Gore je već potpisala više memoranduma o razumevanju sa međunarodnim energetskim kompanijama o mogućoj izgradnji LNG terminala u Baru, uz prateće kapacitete za proizvodnju električne energije iz gasa.

Studija izvodljivosti sa kompanijom JERA

Najnovija faza uključuje saradnju sa japanskim energetskim gigantom JEROM, koji sprovodi sveobuhvatnu studiju izvodljivosti. Studija obuhvata tehničku, komercijalnu i finansijsku održivost LNG terminala i povezanih gasnih elektrana u Crnoj Gori. Premijer Milojko Spajić ranije je naveo da se završetak studije očekuje do sredine 2026. godine.

Moguće konfiguracije: od 50 do 400 MW

Prema ranijim studijama EPCG-a i Vlade Crne Gore, razmatrano je više konfiguracija gasnih elektrana snage između 50 MW i 400 MW. Potencijalne lokacije uključuju Bar, Podgoricu, Nikšić i Pljevlja. Procene investicija kretale su se približno između 233 miliona i 362 miliona evra, zavisno od veličine postrojenja i infrastrukture.

Regionalna logistika i interes Srbije

Strateška logika projekta sve je više vezana za širu regionalnu transformaciju energetskog sektora. SAD nastoje da američki LNG postane ključna alternativa za Centralnu i Istočnu Evropu; ranije ove godine grupa balkanskih i centralnoevropskih država potpisala je zajedničku deklaraciju u Vašingtonu kojom podržava proširen pristup američkom LNG-u i diverzifikovane pravce uvoza gasa.

Iako Crna Gora nije bila među formalnim potpisnicima, njene LNG ambicije se uklapaju u tu regionalnu sliku. Budući terminal u Baru mogao bi teoretski da snabdeva ne samo Crnu Goru već i delove Srbije, Bosne i Hercegovine, Kosova, a potencijalno i Mađarske — što bi zemlju postavilo iz pozicije relativno izolovanog elektroenergetskog tržišta ka ulozi regionalnog gasnog tranzitnog i balansnog centra.

Za Srbiju su implikacije posebno naglašene: predsednik Aleksandar Vučić ranije je potvrdio interes Srbije za pristup LNG-u preko budućeg terminala u Baru. Taj interes dolazi dok Beograd pokušava da diverzifikuje opcije snabdevanja usled neizvesnosti oko dugoročne zavisnosti od ruskog gasa i promenljivog sankcionog okruženja vezanog za NIS.

Gas kao “most” usred pritiska na dekarbonizaciju

Debata o LNG-u istovremeno osvetljava kontradikciju koja se sve vidljivije pojavljuje širom Evrope tokom energetske tranzicije: dok vlade javno daju prioritet dekarbonizaciji, obnovljivim izvorima energije i klimatskoj neutralnosti, mnogi elektroenergetski sistemi istovremeno vraćaju gasne elektrane kao tehnologiju stabilizacije koja može da podrži mreže sa rastućim udjelom vetroelektrana i solarnih kapaciteta.

U slučaju Crne Gore pitanje dobija dodatnu hitnost zbog oslanjanja na promenljivu hidroenergiju i zastarelu Termoelektranu Pljevlja koja se suočava sa rastućim ekološkim pritiscima i zahtevima Evropske unije. Gasna proizvodnja se zato razmatra kao prelazno balansno rešenje koje bi trebalo da poveća fleksibilnost sistema, obezbedi rezervne kapacitete i poboljša zimsku sigurnost snabdevanja.

Kritike prate pitanja uticaja na životnu sredinu

Pristalice projekta tvrde da bi Crna Gora mogla ojačati energetsku bezbednost, privući strateške infrastrukturne investicije i potencijalno razviti nove industrijske aktivnosti povezane sa gasnom logistikom. Neki koncepti projekta pominju čak mogućnost prilagođavanja infrastrukture za vodonik ili amonijak.

Ipak, protivljenje ostaje značajno. Ekološke organizacije, lokalni aktivisti i pojedine primorske opštine kritikuju planove navodeći da bi projekti mogli dugoročno vezati Crnu Goru za fosilna goriva upravo u trenutku kada Evropa ubrzava politiku dekarbonizacije. Više od 40 nevladinih organizacija i građanskih inicijativa javno se usprotivilo izgradnji LNG terminala i gasne elektrane u Baru.

Luka Bar na raskrsnici geopolitike, turizma i ekonomije

Luka Bar postala je centralna tačka sporenja: geopolitički predstavlja retku priliku da Crna Gora redefiniše svoju poziciju u regionalnoj energetskoj logistici; ekološki kritičari upozoravaju da bi industrijska LNG infrastruktura mogla trajno promeniti jednu od najosetljivijih turističkih i ekoloških zona na Jadranu.

Finansijska održivost pod znakom pitanja

Pored ekoloških rizika, finansijska održivost projekta ostaje neizvesna. Ekonomija LNG-a u Evropi postala je znatno volatilnija nakon energetske krize, a profitabilnost bi zavisila od dugoročnih cena gasa, iskorišćenosti regasifikacionih kapaciteta, regionalne povezanosti gasovoda te brzine razvoja obnovljivih izvora energije širom Balkana.

Šira poruka: izbor modela razvoja

Ipak, uprkos svim nepoznanicama, rasprava o gasnoj strategiji Crne Gore sve više deluje kao deo šire promene energetske geografije Evrope. Zapadni Balkan se postepeno transformiše iz perifernih energetskih sistema u strateški važne infrastrukturne koridore koji povezuju LNG ulaz kroz terminale poput onog planiranog u Baru, elektroenergetske interkonekcije te kapacitete za balansiranje obnovljivih izvora — uz potencijalne lance industrijske dekarbonizacije.

Zato pitanje LNG-a za Crnu Goru prestaje da bude isključivo tehničko ili investiciono: sve više se svodi na to želi li zemlja prvenstveno ostati turistička ekonomija oslonjena na primorje ili se pozicionirati kao šira regionalna infrastrukturna platforma integrisana u novu geopolitičku mapu jugoistočne Evrope.