Srbija pooštrava sertifikaciju operatora skladišta prirodnog gasa radi veće transparentnosti i sigurnosti snabdevanja

Srbija priprema novi regulatorni okvir za sertifikaciju operatora skladišta prirodnog gasa, nastojeći da pojača nadzor nad vlasničkim strukturama, upravljačkim aranžmanima i finansijskom stabilnošću u ovom sektoru. U praksi, reč je o režimu koji bi trebalo da podigne transparentnost tržišta skladištenja i smanji rizike povezane sa koncentracijom uticaja između energetskih aktivnosti.

Šta donosi nacrt uredbe

Nacrt uredbe objavilo je Ministarstvo rudarstva i energetike i njime se definišu uslovi koje kompanije moraju da ispune kako bi dobile sertifikat, kao i kompletna dokumentacija koju treba dostaviti tokom procesa odobravanja. Predložena pravila su zamišljena tako da ojačaju regulatornu kontrolu i unaprede ukupnu preglednost na tržištu skladištenja gasa.

Vlasništvo, kontrola i treće zemlje u centru pažnje

Jedan od ključnih elemenata novog režima je obavezno otkrivanje vlasništva i kontrole. Podnosioci zahteva bili bi dužni da dostave detaljne informacije o akcionarima, glasačkim pravima, povezanim subjektima i širim vlasničkim vezama. Posebna pažnja usmerava se na investitore iz trećih zemalja, kao i na identifikaciju krajnjih kontrolnih struktura iza operatora i iza samih skladišnih objekata.

Finansijska dokumentacija kao osnova za procenu pouzdanosti

Pored transparentnosti vlasništva, kompanije bi morale da dostave opsežnu korporativnu i finansijsku dokumentaciju. U tekstu nacrta navode se registracione potvrde, osnivački akti, revidirani finansijski izveštaji, kao i dokaz o vlasništvu ili operativnim pravima nad infrastrukturom za skladištenje. Regulator bi koristio ove podatke kako bi procenio finansijsku pouzdanost podnosilaca zahteva.

Operativna nezavisnost menadžmenta

Nacrt posebno naglašava operativnu nezavisnost operatora. Od njih bi se tražilo da dokažu da članovi menadžmenta i upravljačkih tela nisu uključeni u aktivnosti proizvodnje i snabdevanja prirodnim gasom ili električnom energijom. Takođe bi morali da obezbede zaštitu komercijalno osetljivih informacija od pristupa kompanijama koje posluju u drugim delovima energetskog sektora.

Revizija se proširuje na vlasnike kapaciteta

Proces revizije ne bi bio ograničen samo na operatore. Nadležni organi ispitivali bi vlasničku strukturu vlasnika skladišnih kapaciteta, uključujući povezane kompanije, energetske dozvole i međunarodne poslovne veze. Ovakav širi pristup ima za cilj smanjenje rizika od uticaja između sektora i tržišne koncentracije.

Ko odlučuje i kako teče procedura

Zahtevi za sertifikaciju podnosili bi se Agenciji za energetiku Republike Srbije, koja bi imala ovlašćenje da traži dodatnu dokumentaciju tokom evaluacije. Operatorima bi bila propisana obaveza prijave svake značajne promene u podacima koji su prethodno dostavljeni.

Konačna odluka o sertifikaciji trebalo bi da uzme u obzir usklađenost sa regulatornim zahtevima, kao i elemente povezane sa bezbednošću snabdevanja energijom. Mišljenja Sekretarijata Energetske zajednice takođe bi bila deo procesa, kako bi se obezbedila usklađenost sa regionalnim standardima energetskog tržišta.