Rast obnovljive proizvodnje u JIE nije zaustavio rast veleprodajnih cena struje u maju 2026.

U jugoistočnoj Evropi se menja jedna od najvažnijih pretpostavki na tržištu električne energije: rast proizvodnje iz obnovljivih izvora više nije dovoljan sam po sebi da obori veleprodajne cene. Iako su vetar i sunce povećali obim proizvodnje u većem delu regiona, cene su u maju 2026. nastavile da rastu, što ukazuje na to da se formiranje mesečnih cena sve više oslanja na fleksibilnost sistema i druge faktore koji nadilaze same kapacitete iz obnovljivih izvora.

Obnovljivi izvori ubrzali, ali cene ipak naviše

Electricity.Trade-ova analiza za maj 2026. godine pokazuje snažnu strukturnu promenu na tržištima jugoistočne Evrope: proizvodnja iz obnovljivih izvora zabeležila je značajan rast u gotovo svim analiziranim zemljama. Bugarska je ostvarila najveće mesečno povećanje od 34,19%, zatim Rumunija sa 26,57%, Grčka sa 15,88%, Mađarska sa 9,56%, Italija sa 9,22%, Srbija sa 2,90% i Hrvatska sa 0,13%. Turska je jedino tržište na kojem je zabeležen pad proizvodnje iz obnovljivih izvora, za 6,70%.

Međutim, uprkos rastu proizvodnje iz obnovljivih izvora, cene električne energije porasle su na većini međusobno povezanih tržišta regiona. To dovodi u pitanje dugogodišnju ideju da će širenje kapaciteta iz obnovljivih izvora automatski dovesti do nižih mesečnih tržišnih cena.

Rast prosečnih dnevnih cena po zemljama

Poskupljenja su bila vidljiva u više država. Prosečna dnevna cena električne energije u Rumuniji porasla je za 14,66% na 109,56 €/MWh. Hrvatska je zabeležila rast od 14,55% na 103,58 €/MWh. Bugarska je poskupela za 11,08% na 101,07 €/MWh, dok je Mađarska zabeležila rast od 10,31% na 106,51 €/MWh. Srbija je imala manji skok od 5,59% na 96,63 €/MWh.

Grčka je ostala najjeftinije povezano evropsko tržište u regionu, iako je njena prosečna cena blago porasla na 88,98 €/MWh. Italija je i dalje imala najvišu prosečnu cenu električne energije od 119,35 €/MWh; ta vrednost bila je približno stabilna u odnosu na april, ali značajno viša nego godinu dana ranije.

Zašto više obnovljivih ne znači odmah niže cene

Prema Electricity.Trade-u, rast cena nije moguće objasniti samo povećanjem proizvodnje iz vetra i sunca. Veća proizvodnja može da pritisne cene nadole tokom perioda visoke proizvodnje—posebno tokom podnevnih sati—ali dispečabilni kapaciteti ostaju ključni tokom večernjih perioda najveće potrošnje i kada su obnovljivi izvori slabiji.

Dodatno, hidrološka situacija tokom maja bila je različita od tržišta do tržišta. Cene prirodnog gasa ostale su dovoljno visoke da nastave da utiču na formiranje graničnih cena električne energije. U pojedinim zemljama prisutan je i efekat oslanjanja na uvoz: Hrvatska je kroz neto uvoz pokrivala 43,78% svog elektroenergetskog miksa; Mađarska gotovo 29,97%; a udio uvoza u snabdevanju Italije iznosio je 17,97%.

Fleksibilnost postaje uslov za pretvaranje rasta obnovljivih u niže cene

Electricity.Trade zaključuje da tržišna kretanja tokom maja pokazuju kako kapaciteti iz obnovljivih izvora više nisu jedini odlučujući faktor koji oblikuje mesečne cene električne energije. Efikasnost obnovljive energije sve više zavisi od dostupnosti fleksibilnosti elektroenergetskog sistema: tu se posebno pominju baterijska skladišta energije i hidroelektrane kao elementi koji mogu da ublaže varijabilnost proizvodnje; zatim upravljanje potrošnjom; jače prekogranične interkonekcije; kao i komercijalni ugovori o otkupu električne energije (PPA ugovori).

Kako se tržište električne energije u jugoistočnoj Evropi nastavlja razvijati, ovi mehanizmi za balansiranje sistema trebalo bi da imaju sve važniju ulogu pri pretvaranju rasta proizvodnje iz obnovljivih izvora u dugoročno smanjenje veleprodajnih cena električne energije.