Toplotni talas zateže tržišta električne energije u Jugoistočnoj Evropi: cene iznad 100 €/MWh u većini zemalja

Jugoistočna Evropa je ušla u zategnutiji letnji režim na tržištu električne energije tokom poslednje nedelje juna, jer je nagli rast potrošnje usled toplotnog talasa ubrzao večernje skokove potražnje i pojačao pritisak na cene. U takvim uslovima, vrednost električne energije se sve manje formira samo kroz baznu proizvodnju, a sve više kroz najskuplje vršne sate povezane sa potrebama za hlađenjem.

Potrošnja raste brže nego što proizvodnja može da ublaži pritisak

Tokom 26. nedelje (22–28. jun 2026.), ukupna potrošnja električne energije na praćenim tržištima jugoistočne Evrope porasla je 12,7% na nedeljnom nivou, na 18,41 TWh. To je jedan od najvećih ranih letnjih skokova ove godine i pokazuje sve veći uticaj sezonske potražnje za hlađenjem na regionalne elektroenergetske sisteme.

Rast potrošnje se direktno odrazio na veleprodajne cene. Većina regionalnih tržišta zabeležila je nedeljni prosek iznad 100 €/MWh. Mađarska je imala najvišu cenu od 149,92 €/MWh, zatim Rumunija sa 148,78 €/MWh, Italija sa 144,67 €/MWh i Hrvatska sa 139,09 €/MWh. Srbija je takođe ušla u zonu trocifrenih cena sa prosekom od 110,77 €/MWh, dok je Bugarska dostigla 104,24 €/MWh.

Grčka je ostala neposredno ispod granice od 100 €/MWh, sa prosekom od 99,98 €/MWh, ali je zabeležen značajan nedeljni rast. Turska se kretala odvojeno od glavnog regionalnog trenda: prosečna cena iznosila je samo 27,39 €/MWh, uz snažan procentualni rast.

Najveći teret snose termoelektrane dok hidro slabiji faktor fleksibilnosti

Ključni pokretač zatezanja tržišta nije bio samo rast troškova goriva, već pre svega brzo povećanje potrošnje električne energije. Italija je zabeležila najveći apsolutni rast: dodatnih više od 1,2 TWh nedeljne potrošnje, uz ukupno dostizanje 6,49 TWh. Značajan rast potrošnje zabeležile su i Hrvatska, Mađarska, Srbija, Rumunija i Grčka.

Proizvodnja jeste povećana tokom posmatrane nedelje, ali ne dovoljno da neutralizuje tržišni pritisak. Varijabilni obnovljivi izvori porasli su za 11,7% na 4,27 TWh—pretežno zbog veće proizvodnje vetroelektrana—dok je solarna proizvodnja ostala gotovo nepromenjena. Istovremeno, hidroproizvodnja pala je za 2,8% na 3,51 TWh. Time je oslabljen jedan od najvažnijih izvora fleksibilnosti u regionu upravo tokom perioda visoke potražnje.

Kako obnovljivi izvori i hidroelektrane nisu mogli u potpunosti da pokriju rast potražnje, termoelektrane su preuzele veću ulogu u balansiranju sistema. Termo proizvodnja porasla je za 24,7% na 6,52 TWh: proizvodnja iz gasnih elektrana povećana je za 25,5%, dok su proizvodnja iz uglja i lignita porasle za 23,6% u odnosu na prethodnu nedelju. Veće oslanjanje na konvencionalne izvore dodatno je pojačalo pritisak na veleprodajne cene širom regiona.

Letnji vršni sati postaju presudni za cene i odluke učesnika

Najnoviji podaci ukazuju da Jugoistočna Evropa ulazi u letnji period u kojem vršni sati dobijaju sve veći značaj za formiranje cena. Umesto da vrednost tržišta određuje isključivo bazna proizvodnja—kako bi bilo moguće u stabilnijim uslovima—najskuplji periodi sve češće nastaju tokom večernjeg skoka potrošnje izazvanog potrebama za hlađenjem.

Za industrijske potrošače, trgovce električnom energijom i proizvođače iz obnovljivih izvora razvoj u julu zavisiće od odnosa između kontinuirano visoke letnje potražnje i troškova termo proizvodnje; zatim od dostupnosti hidroenergije i sposobnosti regiona da održi prekograničnu fleksibilnost dok temperature ostaju visoke.

Virtu.Energy