Jugoistočna Evropa: pad gasa nije zaustavio rast cena struje — tržište sada vrednuje fleksibilnost

Jun je dao jedan od najjasnijih signala do sada da se tržišta električne energije u Jugoistočnoj Evropi udaljavaju od modela u kome dominiraju troškovi goriva. Iako su cene prirodnog gasa značajno pale u drugoj polovini meseca, električna energija je poskupela, što ukazuje da formiranje cena sve više zavisi od ukupnog stanja elektroenergetskog sistema i dostupnosti fleksibilnosti — naročito u satima kada potražnja raste, a proizvodnja iz obnovljivih izvora slabi.

Gas je pojeftinio, ali je struja poskupela

U drugoj polovini juna zabeležen je pad cena prirodnog gasa: CEGH gas pojeftinio je sa 49,35 €/MWh na 43,06 €/MWh, dok su cene gasa u Grčkoj smanjene sa 46,14 €/MWh na 41,37 €/MWh. Međutim, kretanje cena električne energije išlo je u suprotnom smeru.

Na regionalnim berzama zabeležen je rast: mađarski HUPX porastao je na 149,01 €/MWh (povećanje od 48,7 €/MWh u odnosu na prvu polovinu juna), a rumunski OPCOM dostigao je 146,80 €/MWh (rast od 47,6 €/MWh). Sličan trend zabeležen je i u Hrvatskoj, Sloveniji i Srbiji: CROPEX je dostigao 136,67 €/MWh, BSP Slovenija 134,33 €/MWh i SEEPEX 114,87 €/MWh.

Zašto su cene struje rasle uprkos jeftinijem gasu

Ključna poruka iz juna bila je da niže cene gasa više nisu bile dominantan faktor koji određuje cenu električne energije. Umesto toga, tržište je počelo da vrednuje uticaj viših temperatura, povećanu potražnju za hlađenjem i ograničenu fleksibilnost sistema. Rast cena električne energije pokazao je da se cena sve više formira na osnovu trenutnih uslova u elektroenergetskom sistemu nego isključivo kroz trošak goriva.

Prvi pokretač rasta bio je rast potrošnje. Prosečna potrošnja u regionu HU+SEE povećala se na 31.414 MW u drugoj polovini juna (sa 28.054 MW tokom prve polovine), odnosno za dodatnih 3.360 MW. Istovremeno, prosečne temperature u regionu HU+SEE bez Grčke porasle su sa 20,3°C na 25,5°C. Više temperature povećale su upotrebu klima-uređaja — posebno tokom večernjih sati kada solarna proizvodnja opada i kada raste potreba za fleksibilnim izvorima.

Nije nedostajalo energije nego fleksibilnih kapaciteta

Podaci o proizvodnji ukazuju na važan obrazac: region nije imao opšti nedostatak proizvodnih kapaciteta već nedostatak fleksibilnih kapaciteta koji mogu biti dostupni baš u ključnim satima. Proizvodnja iz gasnih elektrana povećana je za 1.177 MW; iz uglja za 476 MW; nuklearna proizvodnja za 922 MW; vetar za 841 MW; a solarna proizvodnja za 894 MW. Hidroproizvodnja je pritom blago smanjena za 130 MW.

Ovakva kombinacija menja način na koji obnovljivi izvori utiču na tržište. Solarne elektrane i dalje obaraju dnevne cene tokom podneva, ali istovremeno povećavaju potrebu za brzim povećanjem proizvodnje tokom večeri kada solarni doprinos naglo pada. Vetroenergija obezbeđuje dodatnu količinu električne energije, ali se njena proizvodnja ne poklapa uvek sa periodima najveće potražnje. Hidroenergija ostaje ključni balansni resurs, ali raspoloživi kapaciteti nisu bili dovoljni da eliminišu potrebu za dodatnom fleksibilnošću sistema.

Večernja premija kao signal nove faze tržišta

Najvažniji signal iz juna bila je sve veća razlika između viška energije tokom podneva i nedostatka fleksibilnosti tokom večernjih sati. Tržišta poput Mađarske, Rumunije, Hrvatske i Slovenije zabeležila su značajne cenovne premije kasno tokom dana — što pokazuje da vrednost električne energije sve više zavisi od toga kada je dostupna.

Mađarska se izdvojila kao glavno referentno tržište za nestašicu energije zbog kombinacije snažnog rasta potrošnje i zavisnosti od uvoza, ograničenja rada nuklearne elektrane Paks usled problema sa hlađenjem i nedovoljne fleksibilnosti tokom perioda najvećeg opterećenja.

Šta to znači investitorima

Za učesnike na tržištu jun pokazuje da tradicionalni pokazatelji zasnovani samo na cenama gasa više nisu dovoljni za razumevanje kretanja cena električne energije u Jugoistočnoj Evropi. Potrebna je šira analiza koja uključuje vremenske prilike, raspoloživost nuklearnih elektrana, hidrološke uslove, profile solarne proizvodnje, prekogranične prenosne kapacitete i raspoložive balansne resurse.

Za investitore to dodatno potvrđuje rast značaja baterijskih skladišta, reverzibilnih hidroelektrana i fleksibilne proizvodnje uz upravljanje potrošnjom. Samostalni solarni projekti sve više su pod pritiskom niskih cena tokom podnevnih sati. Nasuprot tome, hibridni projekti solarnih elektrana sa baterijama, vetroelektrane kombinovane sa balansnim rešenjima i industrijski ugovori o kupovini električne energije (PPA) sa fleksibilnim mehanizmima potrošnje nude snažniju dugoročnu vrednost.

Jun nije bio kontradikcija između jeftinijeg gasa i skuplje električne energije — već pokazatelj ulaska regiona u novu fazu razvoja tržišta. U toj fazi fleksibilnost sistema, kapacitet mreže i sposobnost brzog reagovanja na promene postaju najvredniji resursi energetskog sektora.