Uvoz struje Crne Gore u 2025. godini otkrio koncentracioni rizik i potrebu za jačom energetskom otpornošću

Uvoz električne energije u Crnoj Gori tokom 2025. godine postao je jedno od najoštrijih upozorenja za energetsko tržište Jugoistočne Evrope: kada sistem nema dovoljno fleksibilnosti i oslanja se na ograničen broj velikih proizvodnih objekata, troškovi i rizici se brzo preliju iz operativnih problema u bilans kompanija.

Državna energetska kompanija EPCG uvezla je tokom godine 1.341 GWh električne energije, potrošivši približno 142 miliona evra na kupovinu na tržištu. Rast uvoza nije bio posledica jednog izolovanog događaja, već kombinacije više faktora: dugotrajnog zastoja TE Pljevlja, slabijih hidroloških uslova i potrošnje koja je premašila planirane vrednosti.

Zastoj TE Pljevlja kao okidač za skok uvoza

Najveći pritisak na elektroenergetski sistem došao je iz produženog zastoja TE Pljevlja, koja je bila van pogona više od osam meseci zbog radova na ekološkoj modernizaciji. Elektrana inače obezbeđuje oko 40% godišnje potrošnje električne energije u Crnoj Gori, pa je njen izostanak primorao EPCG da nadoknadi približno 780 GWh izgubljene proizvodnje kroz uvoz.

Za mali elektroenergetski sistem, gubitak tako značajnog izvora odmah povećava izloženost regionalnim tržišnim cenama, jer zamenska energija mora da se obezbedi kupovinom kada domaća proizvodnja ne može da pokrije potrebe.

Hidrološki deficit i rast potrošnje pojačali potrebu za dodatnim količinama

Pored zastoja termo kapaciteta, situaciju su dodatno otežali hidrološki uslovi. Niža proizvodnja hidroelektrana od očekivane primorala je EPCG da obezbedi dodatnih 320 GWh putem tržišta. HE Perućica (307 MW) ostvarila je oko 64% planirane proizvodnje, dok je HE Piva (342 MW) dostigla približno 75% planiranog nivoa.

Istovremeno, potrošnja električne energije dostigla je 2.909 GWh, što predstavlja oko 4% više od prognozirane vrednosti. To je povećalo potrebu za još približno 73 GWh dodatnog uvoza.

Finansijski udar: neto gubitak umesto profita

Posledice su se jasno videle i u finansijama. EPCG je u 2025. godini zabeležila neto gubitak od 92 miliona evra, naspram profita od 11 miliona evra u 2024. godini. U tekstu se naglašava da poboljšani rezultati kompanije tokom 2026. godine pokazuju koliko poslovni učinak zavisi od raspoloživosti domaće proizvodnje: EPCG je u prvom kvartalu 2026. ostvarila dobit od 36,5 miliona evra (u odnosu na 10,2 miliona evra godinu ranije), a menadžment očekuje godišnju zaradu od oko 38 miliona evra uz projekcije rasta do približno 143 miliona evra do 2030.

Strukturalna poruka: zavisnost od nekoliko velikih izvora

Ključni izazov za Crnu Goru opisan je kao strukturalan, a ne privremen: zemlja ima značajan potencijal za razvoj obnovljivih izvora energije, strateški geografski položaj i snažne prenosne veze sa Bosnom i Hercegovinom, Srbijom, Albanijom i Italijom. Ipak, domaći elektroenergetski bilans i dalje zavisi od raspoloživosti ograničenog broja velikih objekata—pre svega TE Pljevlja i dve velike hidroelektrane.

Kada termo kapacitet nije dostupan i kada hidroproizvodnja opadne, EPCG mora da se osloni na regionalna tržišta električne energije gde cene mogu naglo porasti tokom perioda visoke potražnje, ekstremnih vremenskih uslova ili ograničenja u sistemu.

Mreža i diversifikacija kao odgovor na koncentracioni rizik

Zbog toga se ističe da razvoj mreže i diversifikacija proizvodnje moraju napredovati paralelno. CGES sprovodi infrastrukturne projekte uključujući modernizaciju trafostanica Perućica i Pljevlja vrednu 39 miliona evra, koja bi mogla da omogući priključenje oko 550 MW novih kapaciteta iz obnovljivih izvora energije.

Dodatno unapređenje odnosi se na prekogranični prenos korišćenjem HTLS tehnologije (provodnici sa visokom radnom temperaturom i malim ugibanjem), čime bi kapacitet koridora Trebinje–Perućica–Podgorica–Vau i Dejes mogao biti povećan na približno 600 MW.

U tekstu se naglašava da smanjenje zavisnosti od uvoza zahteva više od same izgradnje novih obnovljivih projekata: novi kapaciteti moraju biti povezani na mrežu kako bi se domaća proizvodnja efikasnije upravljala zajedno sa regionalnim tokovima električne energije.

EPCG investira u nove izvore dok gradi put ka manjoj zavisnosti

Investiciona strategija EPCG ide u tom pravcu kroz projekte koji treba da smanje koncentracioni rizik vidljiv tokom zastoja TE Pljevlja. Kompanija proširuje vetropark Gvozd kroz drugu fazu snage 21 MW uz podršku kredita EBRD-a vrednog 25 miliona evra. Istovremeno ulaže oko 40 miliona evra u agregat A8 HE Perućica čime će biti dodato 58,5 MW kapaciteta.

Iako ovi koraci neće u potpunosti eliminisati izloženost tržišnim rizicima, cilj je da se smanji koncentracija—odnosno da sistem bude otporniji kada jedan veliki izvor privremeno nije dostupan.

Šta to znači za energetsku sigurnost

Naglo povećanje uvoza električne energije tokom 2025. godine treba posmatrati kao strateško upozorenje za bilans kompanije i energetsku sigurnost zemlje—ne samo kao operativni problem. Elektroenergetski sistemi koji zavise od pojedinačnih velikih objekata trpe dvostruki udar tokom poremećaja: prvo gube domaću proizvodnju, a zatim moraju da kupuju zamensku energiju po potencijalno visokim tržišnim cenama.

Sledeća faza energetske tranzicije Crne Gore biće test koliko uspešno zemlja može pretvoriti potencijal obnovljivih izvora uz ulaganja u mrežu i modernizaciju proizvodnih kapaciteta kako bi smanjila oslanjanje na uvoz, ojačala energetsku sigurnost i stabilizovala dugoročne poslovne rezultate EPCG-a.