SEE tržišta električne energije ulaze u novu fazu: solarna volatilnost, rast fleksibilnosti i ulaganja u mrežu

Jugoistočna Evropa šalje signal da region ulazi u tržišno okruženje u kojem se vrednost sve više formira kroz fleksibilnost sistema, a ne samo kroz količinu proizvedene električne energije. Solarna volatilnost, sposobnost pomeranja energije kroz vreme i kapacitet infrastrukture postaju ključni faktori koji određuju kako se cene kreću tokom dana—i šta to znači za investitore u proizvodnju, skladištenje i mrežu.

Vikend pad cena na SEEPEX-u: više kalendara i profila proizvodnje nego strukturnih promena

Tokom vikenda, kombinacija potrošnje i snažne proizvodnje iz fotonaponskih elektrana dovela je do značajnog pada cena električne energije za isporuku u nedelju. Međutim, rast cena narednog dana pokazao je da je pad bio prvenstveno posledica privremenog smanjenja potrošnje i viška obnovljive proizvodnje, a ne strukturne promene tržišnih osnova.

U nedelju je SEEPEX zabeležio cenu od 72,62 €/MWh za bazno opterećenje i 37,61 €/MWh za vršne sate, uz trgovani obim od 14.547,4 MWh. Regionalne cene su ostale relativno usklađene: Rumunija, Bugarska i Grčka su imale proseke blizu 80 €/MWh; Mađarska oko 81 €/MWh; Hrvatska 82,27 €/MWh; a Slovenija približno 84 €/MWh.

Ipak, dnevni proseci prikrili su mnogo izraženiju unutardnevnu dinamiku. Na tržištima Bugarske, Grčke, Mađarske, Rumunije, Hrvatske i Slovenije cene su pale blizu 0 €/MWh između 10 i 15 časova usled maksimalne solarne proizvodnje. Zatim su tokom večernjih sati porasle prema oko 145 €/MWh kada je fotonaponska proizvodnja nestala, dok je potražnja ostala visoka. Raspon od gotovo 145 €/MWh ukazuje na rastući značaj baterijskog skladištenja, fleksibilne hidroenergije, termo kapaciteta i raspoloživosti prekograničnih prenosnih kapaciteta.

Srbija sa diskontom: regionalni višak solarne energije uz povoljne domaće uslove

Srbija je trgovala sa diskontom u odnosu na susedna tržišta povezana sa Evropskom unijom—cene na SEEPEX-u bile su oko 7–11 €/MWh niže. Niži nivo cena pripisan je povoljnim domaćim uslovima snabdevanja i regionalnom višku solarne energije tokom perioda niske nedeljne potrošnje.

U trenutku objavljivanja podataka nisu bili dostupni kompletni usklađeni podaci o fizičkim tokovima svih regionalnih operatora prenosnog sistema, pa detaljna analiza bilateralnih tokova nije uključena.

Oporavak u ponedeljak potvrđuje kalendarski karakter vikend pada

Slabost cena pokazala se kratkotrajnim fenomenom. Za isporuku u ponedeljak SEEPEX je objavio baznu cenu od 97,53 €/MWh—rast od gotovo 34% u odnosu na nedelju—dok su vršne cene dostigle 78,83 €/MWh. Trgovani obim povećan je na 15.746,3 MWh.

Ovakav oporavak dodatno potvrđuje da je vikend pad bio prvenstveno rezultat kalendarskog efekta i profila obnovljive proizvodnje.

Šta kriva cena znači za profitabilnost: manje oslanjanja na godišnje proseke

Za proizvođače obnovljive energije ova kriva cenovna dinamika predstavlja upozorenje da godišnji proseci sve slabije odražavaju realnu profitabilnost projekata. Komercijalni solarni projekti moraju uzeti u obzir periode nultih cena, rizik od ograničenja proizvodnje kao i troškove debalansa tokom perioda visoke dnevne proizvodnje.

Baterijski projekti mogu imati koristi od velikih razlika između dnevnih cena, ali njihova poslovna uspešnost zavisi od ograničenja broja ciklusa, upravljanja degradacijom imovine te mogućnosti da učestvuju na tržištu balansiranja i ostvaruju prihode iz više segmenata tržišta.

Cene gasa se smiruju—ali geopolitički rizici ostaju relevantni za gasne elektrane

Cene gasa završile su nedelju na nivou od 48,80 €/MWh (10. jula), uz dnevni pad od 2,91%, ali su ipak bile oko 37% više na godišnjem nivou. Ranije tokom nedelje cene su porasle za više od 12% zbog novih geopolitičkih zabrinutosti povezanih sa tenzijama između SAD i Irana i mogućim rizicima za tokove LNG-a kroz Ormuski moreuz.

Brent je završio nedelju na 76,01 dolara po barelu uz blagi pad u petak i rast od oko 5,5% tokom nedelje. Iako LNG brodovi nastavljaju prolazak kroz Ormuski moreuz, smanjena aktivnost pomorskog saobraćaja zadržala je geopolitičku premiju rizika. Zbog toga gasne elektrane u tržištima poput Grčke i Rumunije ostaju izložene promenama troškova goriva čak i kada potražnja za električnom energijom oslabi.

Grčka jača LNG poziciju: infrastruktura koja podržava susedna tržišta

Grčka postaje sve značajnije regionalno gasno čvorište: ukupna potrošnja gasa dostigla je 43,09 TWh tokom prve polovine 2026. godine (rast od 15,06% na godišnjem nivou), dok je izvoz gotovo utrostručen na 8,72 TWh sa prethodnih 2,86 TWh. Domaća potrošnja ostala je relativno stabilna na nivou od 34,37 TWh.

LNG terminal Revithoussa obezbedio je 18,61 TWh (oko 43% ukupnih ulaznih količina), dok su tokovi kroz Aleksandrupolis FSRU porasli više od tri puta na 3,46 TWh. Podaci sugerišu da grčka LNG infrastruktura sve više podržava susedna tržišta—posebno Bugarsku i zemlje severnije od nje.

Ipak, ekonomika gasnih elektrana ostaje osetljiva na dostupnost LNG-a, troškove transporta i tarife prenosa kao i na geopolitičke događaje.

Vertikalni gasni koridor prelazi ka komercijalnoj fazi

Kada infrastrukturni projekti u okviru Vertikalnog gasnog koridora dođu bliže završetku strateški plan prelazi u operativnu realnost. Bulgartransgaz očekuje da će ključne deonice sistema biti završene do 1. oktobra 2026., nakon čega će dodatni kapaciteti biti ponuđeni kroz godišnje aukcije.

Oko 80% cevovodne deonice Kulata–Kresna dužine 48 km već je zavarena i položena. Planirano proširenje pravca Rupča–Vetrino trebalo bi da poveća kapacitet prenosa prema severu i podrži širi koridor koji povezuje Grčku preko Bugarske ka Rumuniji dalje prema Mađarskoj, Slovačkoj te Moldaviji i Ukrajini.

Uspeh koridora zavisiće od dugoročnih rezervacija kapaciteta, konkurentnih tarifa i stvarne tržišne potražnje. Za proizvođače električne energije i industrijske potrošače to donosi veću fleksibilnost snabdevanja; za infrastrukturne investitore ugovoreni kapaciteti određuju sigurnost prihoda.

GEN-I širi baterijsko skladištenje; Rumunija ubrzava hibridne projekte

Slovenačka kompanija GEN-I pozicionira se kao jedan od vodećih operatora skladištenja energije u Jugoistočnoj Evropi sa ciljem upravljanja približno 800 MW baterijskih kapaciteta do kraja 2026. godine.

U Rumuniji GEN-I Sonce potpisao je ugovor po principu „ključ u ruke” sa Waldevar Energy za trafostanicu od 110 kV (63 MVA) i infrastrukturu priključenja koja podržava planirani baterijski sistem od 55 MW / 225 MWh—pri čemu Waldevar obezbeđuje projektovanje opreme do puštanja u rad.

Korporativno širenje nastavlja se kroz bugarski portfolio kupovinom projekata Belovo, Momčilgrad i Parvomaj ukupnog kapaciteta 30 MW / 76 MWh. Zajedno sa baterijskim sistemom Kidričevo u Sloveniji (12 MW / 24 MWh), kompanija sada poseduje oko 42 MW /100 MWh skladišnih kapaciteta uz planirana nova preuzimanja.

Kao strateška prednost navodi se kombinacija vlasništva nad imovinom s pristupom tržištu kroz agregaciju i trgovinu električnom energijom—što omogućava baterijama da učestvuju na dnevnim unutardnevnim segmentima kao i na balansnom tržištu umesto oslanjanja samo na arbitražu cenovnih razlika.

Mreža kao uslov rasta: grčko povezivanje Kiklada jača integraciju obnovljivih izvora

Grčki operator prenosnog sistema IPTO završio je poslednju fazu projekta povezivanja Kiklada kojim su ostrva Santorini، Folegandros، Milos and Serifos direktno povezana sa kopnenim elektroenergetskim sistemom preko Atike.

Ukupna vrednost programa iznosi oko 825 miliona evra uključujući završnu fazu vrednu 385,7 miliona evra koja obuhvata četiri digitalne trafostanice te oko 294 km podmorskih i podzemnih kablova naponskog nivoa 150 kV. Projekat smanjuje zavisnost ostrva od skupe dizel generacije te otvara prostor za razvoj obnovljivih izvora; dodatno povećanje kapitala IPTO-a od milijardu evra jača sposobnost kompanije da finansira buduće mrežne projekte.

Slovenija proširuje balansiranje i distribuiranu solarnu proizvodnju

ELES se priključio evropskoj platformi PICASSO za automatsku obnovu frekvencije (1. jula) te priprema povezivanje sa platformom MARI za ručno balansiranje (15. jula). Ovaj potez treba da proširi pristup tržištima balansiranja kako bi tehnologije poput baterija، hidroelektrana ili fleksibilne potrošnje mogle da učestvuju u većem evropskom sistemu fleksibilnosti.

Pored toga، program distribuirane solarne proizvodnje napreduje: završeno je postavljanje solarnih instalacija koje uključuju podršku baterijskog sistema (232 kWh) širom Slovenije—25 opština i javnih institucija izgradilo je ukupno njihovu snagu veću od preko6?3 MW (kako stoji u tekstu), uz očekivanu godišnju proizvodnju oko6?6 GWh (kako stoji u tekstu). Iako skladišni kapacitet nije velik، program stvara praktično iskustvo u nabavci، praćenju i upravljanju distribuiranim projektima obnovljivih izvora.

Hrvatska uvodi okvir za geotermalnu energiju i skladištenje CO₂

Hrvatska razvija novi pravni okvir koji obuhvata ugljovodonike، geotermalnu energiju te geološko skladištenje ugljen-dioksida. Vlada je usvojila propise koji uvode nove modele tendera te omogućavaju prenamenu postojećih bušotina i proizvodnih polja za geotermalne projekte kao i skladištenje CO₂.

Cilj okvira može biti poboljšanje ekonomske vrednosti postojeće infrastrukture pretvaranjem bušotina، geoloških podataka i postrojenja u nove energetske kapacitete—uz napomenu da komercijalni uspeh zavisiće od performansi ležišta، troškova bušenja، procedura izdavanja dozvola te dostupnosti dugoročnih ugovora za geotermalnu toplotu، proizvodnju električne energije ili skladištenje CO₂.

Konačna poruka regiona: fleksibilnost postaje centralna investiciona tema

Niz događaja širom Jugoistočne Evrope potvrđuje jednu zajedničku poruku: buduća vrednost elektroenergetske infrastrukture sve više dolazi iz fleksibilnosti sistema. Rast solarne energije proizvodi veće unutardnevne razlike u cenama; zato skladištenje energije، modernizacija mreže، razvoj tržišta balansiranja te hibridni obnovljivi projekti postaju ključni elementi pouzdanog elektroenergetskog sistema.

Zato se region kreće ka modelu gde se električna energija ne vrednuje samo prema tome koliko se proizvodi، već prema tome kada može da bude dostupna، koliko brzo može da odgovori na promene i koliko uspešno može biti integrisana u složeniji sistem zasnovan na obnovljivim izvorima—što direktno utiče na odluke investitora o tome gde kapital ima najveći smisao narednih godina.