Rumunija gradi integrisanu platformu za obnovljive izvore i skladištenje energije

Rumunija se pozicionira kao najkompletnije tržište jugoistočne Evrope za integrisanu proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, skladištenje energije i trgovinu električnom energijom. U pozadini je kombinacija sve fleksibilnijeg elektroenergetskog sistema, ubrzanih korporativnih ulaganja, pristupa finansiranju iz fondova EU i rastuće potrebe da mreža dobije dodatnu operativnu elastičnost.

Program ulaganja od 1 milijarde evra do 2029.

Kompanija Nova Power & Gas, deo rumunske infrastrukturne grupacije E-INFRA, najavila je investicioni program vredan 1 milijardu evra do 2029. godine. Program je usmeren na širenje proizvodnje električne energije, skladištenje energije i razvoj integrisane platforme kompanije za energetsko tržište. Cilj je jačanje pozicije u Rumuniji i susednim tržištima, uključujući Mađarsku i Ukrajinu.

Zašto se menja model: od „samostalnih“ elektrana ka portfeljima

Obim ulaganja ukazuje na širu promenu u rumunskom energetskom sektoru. Kako razvojni portfelji obnovljivih izvora sve više dovode u pitanje model zasnovan isključivo na samostalnim solarnim i vetroelektranama, sposobnost kombinovanja fleksibilne proizvodnje, skladištenja i upravljanja energijom postaje konkurentska prednost. Posebno važan faktor je smanjenje raspoloživog kapaciteta za priključenje na mrežu.

Hibridni projekti kao testovi operativne fleksibilnosti

Praktičan primer je hibridna elektrana Stalpu 2 koju razvija Motor Oil Renewable Energy, deo grčke grupacije Motor Oil. Projekat kombinuje 63 MW solarne snage sa baterijskim sistemom od 10 MW/21 MWh i očekuje se da će godišnje proizvoditi približno 76 GWh električne energije. Probni rad projekta predstavlja prvo operativno postrojenje kompanije Motor Oil Renewable Energy izvan Grčke.

Iako Stalpu 2 ima relativno kratko trajanje skladištenja, projekat je strateški značajan jer baterija može da pomogne u smanjenju kratkoročnih odstupanja, prebacivanju dela fotonaponske proizvodnje u sate veće vrednosti i boljem poštovanju dispečerskih rasporeda. Takođe pruža operativno iskustvo na tržištu gde se očekuje da će troškovi balansiranja i rizici od zagušenja mreže postajati sve značajniji.

Deleni: kombinovanje sunca i vetra iza jedne tačke priključenja

Rumunija je takođe odobrila hibridni projekat Deleni kompanije Shikun and Binui Energy Europe u okrugu Jaši. Projekat se razvija preko kompanije Deleni Wind Energy i kombinuje kapacitete solarne energije i energije vetra, uključujući vetroturbine kompanije Vestas snage 7,2 MW. Konfiguracija odražava regionalni trend kombinovanja komplementarnih profila proizvodnje iza zajedničke tačke priključenja na mrežu.

Cena energije nije ista: vetar vs. solar

U ovakvim portfeljima proizvodnja iz vetra i sunca ipak zahteva zasebnu procenu. Indikativna tržišna vrednost energije proizvedene iz vetra u Rumuniji iznosila je 105 evra/MWh, dok je za solarnu energiju navedeno 58 evra/MWh. Vetar ima koristi od većeg faktora iskorišćenja kapaciteta i snažnije proizvodnje tokom zime i perioda bez sunčeve svetlosti, dok solar obezbeđuje jeftiniju proizvodnju tokom dana. Skladištenje može da pomogne u upravljanju preklapanjem proizvodnje, greškama u prognozama i ograničenjima priključenja na mrežu između ove dve tehnologije.

EU sredstva jačaju finansijsku strukturu projekata

Rumunija je dobila 636,9 miliona evra iz najnovije tranše Fonda za modernizaciju EU, pri čemu je to najveća alokacija među jedanaest zemalja korisnica. Sredstva uključuju podršku za samostalne sisteme za skladištenje energije, što projektima daje pristup kapitalnoj podršci koja u sličnom obimu nije dostupna na tržištima Zapadnog Balkana koja nisu članice EU.

Rizici ostaju: zagušenje mreže i kašnjenja priključenja

I pored zamaha ulaganja, glavni rizici za zemlju ostaju zagušenje mreže i kašnjenja u priključenju. Dodatno postoji mogućnost smanjenja prinosa komercijalno orijentisanih sistema za skladištenje usled ulaska novih kapaciteta na tržište. Kašnjenje priključenja od 12 do 18 meseci može da umanji IRR za vlasnički kapital za nekoliko procentnih poena kroz dodatne kamate tokom izgradnje, odlaganje prihoda i produžavanje razvojnih garancija.

Šta investitori dobijaju: više izvora prihoda i prekogranična trgovina

Najveća prednost Rumunije leži u sve većoj dubini i razvijenosti njenog energetskog tržišta. Investitori mogu da kombinuju grantove EU, komercijalno bankarsko finansiranje, korporativne ugovore o kupoprodaji električne energije (PPA), prihode od balansiranja i mogućnosti prekogranične trgovine. U tom smislu Rumunija prelazi sa razvoja pojedinačnih projekata obnovljive energije ka novoj generaciji integrisanih energetskih kompanija koje proizvodnju, skladištenje, snabdevanje i tržišnu izloženost upravljaju kao jedinstvenim portfeljem.