NIS uvodi probni rad dve male gasne elektrane na poljima Banatsko Miloševo i Srpska Crnja

Srpska naftna i gasna kompanija NIS započela je probni rad dve male gasne elektrane smeštene na gasnim poljima Banatsko Miloševo i Srpska Crnja. Ovaj korak je važan jer pokazuje kako se proizvodnja električne energije sve češće koristi kao način da se optimizuje iskorišćenje resursa direktno u okviru delatnosti istraživanja i proizvodnje nafte i gasa.

Snaga, investicija i očekivana proizvodnja

Postrojenja imaju ukupnu instaliranu snagu od 5 MW, a za njihovu realizaciju predviđena su ulaganja od oko 17 miliona evra. Očekivana godišnja proizvodnja električne energije iznosi 40,5 GWh, što odgovara faktoru iskorišćenja kapaciteta od oko 92,5%. Takav nivo iskorišćenja upućuje da su elektrane zamišljene za kontinuirani rad na samim gasnim poljima, a ne kao povremena proizvodnja u periodima vršne potrošnje.

Kome ide struja: sopstvena potrošnja i eksterni kupci

Planirana godišnja proizvodnja trebalo bi da bude dovoljna da pokrije potrošnju električne energije za gotovo 8.000 domaćinstava. Ipak, NIS navodi da će deo proizvedene energije koristiti za sopstvene potrebe, dok će ostatak plasirati eksternim kupcima.

Zašto je reč o projektu “na polju”: vrednost ranije nekomercijalnog gasa

Elektrane koriste gas koji ranije nije bio komercijalno iskorišćen. Pretvaranje gasa sa proizvodnih polja u električnu energiju može da unapredi iskorišćenje resursa i smanji spaljivanje na baklji (flaring) ili druge načine odlaganja. Istovremeno, projekat nastoji da izbegne troškove transporta malih ili tehnički zahtevnih količina gasa u širu gasnu mrežu.

Ekonomska logika: viša cena po megavatu i zavisnost od performansi

Investicioni trošak iznosi približno 3,4 miliona evra po MW, što čini projekat skupljim u poređenju sa klasičnim velikim gasnim elektranama. Zbog toga ekonomika zavisi od vrednosti iskorišćenog gasa, izbegnutih troškova odlaganja, visokog stepena korišćenja postrojenja i mogućnosti da se smanji potreba za kupovinom električne energije za potrebe NIS-ovih objekata.

Nadzor, usklađenost sa zaštitom životne sredine i testiranje tehničkih parametara

Obe jedinice opremljene su sistemima za nadzor i upravljanje projektovanim u skladu sa važećim zahtevima u oblasti zaštite životne sredine. Iako mala snaga ograničava uticaj na ukupni bilans proizvodnje električne energije u Srbiji, koncept omogućava lokalno raspoloživo i fleksibilno snabdevanje te smanjuje potrošnju električne energije u procesima proizvodnje nafte i gasa.

Početak probnog rada sada stavlja fokus na tehničke performanse: garantovana specifična potrošnja gasa, kvalitet goriva, emisije, raspoloživost opreme i sinhronizacija sa distributivnim ili prenosnim sistemom imaće presudnu ulogu u tome da li će elektrane ostvariti projektovane rezultate.

Nastavak programa manjih energetskih projekata na poljima

NIS razvoj proizvodnje električne energije manjeg obima na proizvodnim poljima započeo je još 2013. godine. Od tada je kompanija pustila u rad 22 jedinice za proizvodnju električne energije i kogeneraciju širom Srbije, uz ulaganja veća od 28 miliona evra pre realizacije najnovijeg projekta. Program povezuje povećanje operativne efikasnosti sa postepenim smanjenjem emisija, uz napomenu da se proizvedena električna energija i dalje zasniva na fosilnom prirodnom gasu.

Za NIS ovaj potez predstavlja manje klasičan nezavisni energetski projekat, a više meru optimizacije unutar sektora istraživanja i proizvodnje nafte i gasa: cilj je pretvaranje gorivnog resursa male komercijalne vrednosti ili ranije neiskorišćenog gasnog toka u električnu energiju, uz istovremeno povećanje energetske samostalnosti na dva proizvodna polja.