CBAM preokreće trgovinu električnom energijom između Srbije i EU: dokaz emisija postaje ključan

CBAM troškovi ugljenika sada nadmašuju klasične razlike u cenama električne energije između zemalja Zapadnog Balkana, menjajući logiku prekogranične trgovine. U novoj realnosti, vrednost električne energije neće se vezivati samo za količinu ili trenutnu tržišnu cenu, već za sposobnost da se dokaže poreklo, emisijski faktor, način merenja potrošnje i potpuna sledljivost kroz ugovornu i tehničku dokumentaciju.

Od 2026. CBAM za električnu energiju ulazi bez izuzetaka

Električna energija uvezena u Evropsku uniju ulazi od 1. januara 2026. godine u definitivni CBAM režim, bez izuzetaka koji postoje za neke druge sektore poput čelika, aluminijuma ili cementa. Iako će finansijsko poravnanje za uvezenu električnu energiju iz 2026. biti izvršeno kroz prvu CBAM deklaraciju tokom 2027. godine, obaveza nastaje već u trenutku ulaska električne energije na tržište EU.

Podrazumevani emisijski faktori mogu biti skuplji od same razlike u ceni

Najveći izazov za zemlje regiona leži u tome što podrazumevani trošak ugljenika može biti veći od razlike u ceni električne energije između izvoznika i uvoznika. Za Srbiju bi, prema trenutnim podrazumevanim emisijskim faktorima, CBAM komponenta mogla iznositi oko 78 evra po MWh, dok su prosečne razlike između cena električne energije Srbije i susednih tržišta često višestruko manje.

Zbog toga tradicionalni model trgovine zasnovan isključivo na jeftinijoj električnoj energiji više nije dovoljan. Sličan problem pogađa i druge zemlje regiona: Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Severna Makedonija suočavaju se sa visokim potencijalnim CBAM troškovima zbog strukture proizvodnje zasnovane na fosilnim gorivima.

Dokumentacija pravi razliku između „dokazivih“ i obračunatih emisija

CBAM uvodi razliku između dve vrste električne energije: one čije emisije mogu biti dokazane i one čije emisije moraju biti obračunate prema nacionalnom proseku. Električna energija iz vetroparkova, solarnih elektrana ili hidroelektrana može imati znatno veću tržišnu vrednost ako postoji odgovarajuća dokumentacija koja povezuje proizvodnju, ugovor, isporuku, merenje i verifikaciju.

Pri tome nacionalni prosek može prikriti stvarni karakter pojedinačnih postrojenja: ista zemlja može imati visokoemisionu termoelektranu i istovremeno obnovljivi izvor sa gotovo nultim emisijama. Albanija je navedena kao primer povoljnijeg položaja zahvaljujući dominantno hidroenergetskom miksu.

Garancija porekla nije dovoljna bez PPA-a, merenja i nezavisne verifikacije

Za srpske proizvođače obnovljive energije to znači da garancija porekla sama po sebi više nije dovoljna. Ona potvrđuje da je određena količina električne energije proizvedena iz obnovljivih izvora, ali ne dokazuje automatski sve elemente potrebne za priznavanje stvarnih emisija u okviru CBAM-a.

Neophodni su odgovarajući ugovori o kupovini električne energije (PPA), precizno merenje, satno usklađivanje proizvodnje i potrošnje te nezavisna verifikacija. Zato struktura PPA ugovora postaje jedan od ključnih faktora konkurentnosti: modeli poput „pay-as-produced“ mogu omogućiti jasniju vezu između proizvodnje obnovljive elektrane i isporučene energije, dok složeniji aranžmani sa balansiranjem i posrednicima zahtevaju detaljnije dokazivanje porekla i emisijskih karakteristika.

Šta to menja za projekte obnovljivih izvora i izvozni potencijal Srbije

CBAM menja položaj obnovljivih projekata u regionu tako što projekti vetra, sunca i hidroenergije više neće zavisiti samo od dostupnosti mreže i tržišne cene. Biće presudno da obezbede verifikovanu niskougljeničnu električnu energiju za kupce u EU; bez odgovarajuće dokumentacije čak i proizvodnja iz obnovljivih izvora može izgubiti deo tržišne vrednosti.

Za Srbiju je situacija posebno značajna zbog kombinacije velikog industrijskog sektora, značajnog elektroenergetskog sistema i rastućeg potencijala obnovljivih izvora—ali uz istovremeno visok udeo lignita u proizvodnji električne energije. Buduća konkurentnost izvoza zavisiće od brzine kojom kompanije prebacuju fokus sa klasične kupovine energije na CBAM-kompatibilne modele snabdevanja zasnovane na sledljivosti, merenju i dokazima.

Moguće korekcije pravila ne uklanjaju potrebu za dokazima

Predložene izmene evropskih pravila mogle bi ublažiti pritisak na region kroz drugačiji obračun podrazumevanih emisijskih faktora koji bi više uzimao u obzir kompletan energetski miks zemlje umesto samo fosilnog dela proizvodnje. Za Srbiju bi to moglo značiti niži početni CBAM trošak, ali dugoročno najveću vrednost će imati projekti koji mogu dokazati stvarno niske emisije.

Novi kriterijum konkurentnosti: prodaja megavat-sati uz dokaz o emisijama

Novo pravilo evropskog tržišta je da se ne prodaju više samo megavat-sati već dokaziva emisijska svojstva električne energije. Zemlje i kompanije koje imaju razvijen sistem merenja, ugovornu sigurnost, pouzdane podatke i nezavisnu verifikaciju imaće najveću prednost pri pristupu tržištu EU.

U tom smislu CBAM postaje ne samo klimatski mehanizam već novi kriterijum konkurentnosti za elektroenergetski sektor Zapadnog Balkana: za Srbiju i region ključni izazov biće pretvaranje obnovljive proizvodnje, mrežne infrastrukture i prekograničnih veza u proizvod sa jasnim ugljeničnim dokazom koji može odgovoriti zahtevima evropskih kupaca.