Cene struje u Srbiji rastu za oko 34 evra/MWh zbog rumunskog nuklearnog zastoja i jače regionalne potražnje

Cene električne energije u Srbiji nastavljaju da reaguju na regionalne disbalanse: za isporuku 1. septembra srpsko tržište SEEPEX formiralo je cenu od 166,25 evra/MWh, što je oko 34 evra/MWh više nego u prethodnoj trgovinskoj sesiji (oko 132 evra/MWh). Rast je povezan sa jačom potražnjom u regionu i nastavkom odsustva nuklearne proizvodnje u Rumuniji, što je dodatno pojačalo pritisak na uslove trgovanja u Jugoistočnoj Evropi.

Regionalne cene: Rumunija i Mađarska prednjače

U drugim državama regiona cene su takođe bile povišene. Rumunija je zabeležila cenu od 177,28 evra/MWh, Mađarska 176,74 evra/MWh, Bugarska 174,59 evra/MWh, dok je Grčka formirala 174,68 evra/MWh. Sa druge strane, Crna Gora je ostala jeftinija sa cenom od 158,50 evra/MWh, a Severna Makedonija je imala najnižu vrednost od 148,46 evra/MWh.

Potrošnja raste, neto uvoz se povećava

Na kretanje cena uticala je i promena obima potrošnje: regionalna potrošnja električne energije porasla je za oko 2,4 GW u odnosu na prethodni dan, na približno 33,27 GW. To je podiglo neto uvoz na posmatranim tržištima Jugoistočne Evrope na oko 2,87 GW.

Rumunija je sama zahtevala oko 1,03 GW neto uvoza, pri čemu nuklearna proizvodnja bila je na nuli. Kako se navodi u izveštaju, rumunski manjak postao je jedan od glavnih faktora koji određuju regionalne uslove trgovanja.

Zašto izostanak Černavode menja sliku tržišta

Nuklearna elektrana Černavoda uobičajeno obezbeđuje značajnu količinu bazne proizvodnje sa niskim emisijama ugljenika. Njeno odsustvo povećava oslanjanje Rumunije na druge izvore—ugljenik i gas, hidroelektrane i obnovljive izvore—ali i na prekogranični uvoz električne energije. Takva dodatna potražnja može da zategne tržišta Mađarske i Bugarske jer su obe zemlje važni potencijalni dobavljači električne energije regionu.

Satna kriva pokazuje “premiju” posle pada solarne proizvodnje

Najizraženiji signal zategnutosti tržišta vidi se kroz satnu krivu cena. U Mađarskoj cena električne energije dostigla je oko 276,50 evra/MWh, dok je u Rumuniji tokom večernjeg vršnog opterećenja porasla na približno 283 evra/MWh. Ovi nivoi potvrđuju strukturnu premiju koja se plaća za energiju dostupnu nakon pada solarne proizvodnje.

Dnevni proseci bazne cene od oko 175 evra/MWh pritom prikrivaju znatno niže vrednosti tokom perioda visoke proizvodnje iz obnovljivih izvora i znatno više vrednosti nakon zalaska sunca. Takav profil cena može da poboljša ekonomsku isplativost baterijskih sistema, akumulacionih hidroelektrana i fleksibilnih gasnih elektrana. Istovremeno smanjuje ostvarene prihode samostalnih solarnih projekata koji najveći deo proizvodnje ostvaruju upravo tokom perioda nižih cena.

Srbija smanjuje diskont prema HUPX-u

Rast cena u Srbiji smanjuje veliki diskont prema Mađarskoj koji je bio prisutan tokom prethodnih sesija. Srbija je krajem avgusta trgovala više od 40 evra/MWh ispod HUPX-a uprkos tome što je i dalje bila neto uvoznik električne energije; za isporuku 1. septembra razlika se smanjila na približno 10,50 evra/MWh.

To ukazuje na snažnije prenošenje nestašice iz Centralne Evrope ka SEEPEX-u upravo kada regionalna potrošnja raste.

Terminska tržišta ne signaliziraju brzo popuštanje

I terminska tržišta ukazuju da će uslovi ostati zategnuti. Mađarska električna energija za 37. nedelju indikovana je na oko 175,50 evra/MWh, dok se oktobarski ugovori trguju blizu 181 evra/MWh. Navedeni nivoi sugerišu da trgovci ne očekuju da će regionalna premija nestati u neposrednoj budućnosti.

Pogled unapred: hidrološki rizici i neizvesnost nuklearnih kapaciteta

U narednom periodu ključni faktori ostaju nepovoljni ili neizvesni: hidrološki uslovi su nepovoljni, dostupnost nuklearnih kapaciteta u Rumuniji i dalje nije izvesna, a pokrivanje večernje potražnje moglo bi da bude sve zahtevnije kako se solarna proizvodnja bude smanjivala tokom jeseni.

Dodatna proizvodnja iz vetroelektrana mogla bi da ublaži cene pojedinim danima. Istovremeno oporavak proizvodnje nuklearnih elektrana—uključujući Kozloduj i Pakš—mogao bi da pruži dodatnu podršku tržištu.

Strukturni obrazac ostaje: rast obnovljivih bez dovoljno fleksibilnosti

Ipak, šira struktura tržišta ostaje nepromenjena: Jugoistočna Evropa dodaje velike količine kapaciteta iz obnovljivih izvora, ali još nije povećala fleksibilne kapacitete u obimu koji bi odgovarao tom rastu. Zbog toga isporuka za 1. septembar potvrđuje obrazac viđen tokom avgusta—region može brzo da pređe iz viška izazvanog proizvodnjom iz obnovljivih izvora u ozbiljnu večernju nestašicu—pa su cene električne energije posebno osetljive na raspoloživost nuklearnih kapaciteta, hidrološke uslove i prekogranične tokove električne energije.