Azerbejdžan planira veće isporuke gasa Srbiji dok Niš ide ka novoj elektrani i toplanama

Azerbejdžan planira da poveća isporuke gasa Srbiji dok dve zemlje napreduju u pripremi projekta u Nišu koji bi trebalo da obuhvati elektranu snage 350 MW i toplane kapaciteta 150 MW. Za Beograd, razvoj tog energetskog paketa ima dvostruku vrednost: jačanje pristupa kaspijskom gasu i proširenje kapaciteta za proizvodnju električne energije iz tog energenta.

Veće količine gasa vezane za razvoj niškog projekta

Azerbejdžanske vlasti su saopštile da bi veće količine gasa pratile napredak projekta u Nišu. Srbija trenutno dobija do 400 miliona kubnih metara gasa godišnje iz Azerbejdžana, što odgovara približno 15% domaće potrošnje od oko 3 milijarde kubnih metara. Postojeći aranžmani predviđaju mogućnost povećanja isporuka na čak 1 milijardu kubnih metara godišnje od 2027. godine.

Pregovori o projektnoj kompaniji i očekivani potpis sporazuma

Srpske kompanije EPS i Srbijagas završile su pregovore sa SOCAR-om o osnivanju projektne kompanije. Potpisivanje sporazuma očekuje se tokom narednog meseca, čime bi se formalizovao okvir za realizaciju niškog postrojenja.

Elektrana kao oslonac fleksibilnosti u elektroenergetskom sistemu

Postrojenje u Nišu trebalo bi da proizvodi električnu i toplotnu energiju, što bi povećalo fleksibilnost snabdevanja u južnoj Srbiji. Na širem nivou, strateški značaj projekta je povezan sa diverzifikacijom pravaca snabdevanja: Srbija se istorijski u velikoj meri oslanjala na ruski gas, ali postepeno razvija alternativne komercijalne i fizičke pravce kroz gasnu interkonekciju sa Bugarskom i pristup južnim gasnim koridorima.

U tom kontekstu, veće količine azerbejdžanskog gasa dale bi tim pravcima dodatni praktični značaj. Istovremeno, nova elektrana mogla bi da poveća kapacitet proizvodnje električne energije koji se može prilagođavati potražnji, posebno dok Srbija širi proizvodnju iz vetra i sunca.

Ključna investiciona dilema: troškovi goriva i prihodi

Gasne elektrane mogu brže da reaguju na promene u sistemu nego termoelektrane na ugalj, pa bi tokom večernjih perioda povećane potrošnje ili u fazama niske proizvodnje iz obnovljivih izvora mogle da postanu sve važnije. Projekat zato povezuje diverzifikaciju snabdevanja gasom sa transformacijom elektroenergetskog tržišta.

Ipak, ključno pitanje za investitore ostaje da li ekonomika azerbejdžanskog gasa i prihodi od prodaje električne energije mogu da podrže novu elektranu bez povećanja izloženosti troškovima uvoznog goriva.