Nuclearelectrica traži odobrenje akcionara za EIB kredite od 800 miliona evra dok zastoji u Černavodi pojačavaju rizik gubitka bazne proizvodnje

Rumunska Nuclearelectrica približava se ključnom koraku ka finansiranju modernizacije nuklearne elektrane Černavoda, ali zastoji u radu nuklearnih kapaciteta istovremeno naglašavaju troškove potencijalnog gubitka stabilne bazne proizvodnje. Kompanija je zatražila saglasnost akcionara za dva zajma Evropske investicione banke (EIB), vredna po 400 miliona evra, čime ukupni paket dostiže 800 miliona evra.

Šta se finansira i kada bi krediti trebalo da budu potpisani

Očekuje se da akcionari razmotre oba kreditna aranžmana na sednicama zakazanim za 29. i 30. oktobar. Potpisivanje prvog zajma od 400 miliona evra planirano je tokom 2026. godine, dok se potpisivanje drugog očekuje početkom 2027. godine.

EIB-ov odbor direktora već je odobrio finansiranje, ali su saglasnost akcionara i konačno zaključivanje kreditnih aranžmana i dalje neophodni da bi program mogao da krene punom dinamikom.

Remont prvog bloka kao cilj: povratak u pogon do 2030. godine

Cilj remonta i modernizacije jeste da se prvi blok nuklearne elektrane Černavoda, snage oko 700 MW, vrati u pogon 2030. godine, uz produženje njegovog radnog veka za još jedan puni ciklus.

U praksi, to znači da bi produženje rada bloka očuvalo važan izvor niskougljenične električne energije za baznu potrošnju, dok Rumunija istovremeno razvija kapacitete za proizvodnju iz vetra i sunca, baterijska skladišta i proizvodnju gasa na moru.

Zašto tržišni zastoji pojačavaju značaj modernizacije

Proces finansiranja dobija dodatni značaj zbog trenutnih tržišnih posledica smanjene raspoloživosti nuklearnih kapaciteta u Rumuniji. Nedavno su oba bloka elektrane Černavoda istovremeno izostala iz regionalnog proizvodnog bilansa, pa je Rumunija morala u većoj meri da se osloni na uvoz električne energije i proizvodnju iz termoelektrana tokom večernjih perioda vršne potrošnje.

Takva situacija doprinela je ponovljenim rastovima spot cena iznad 200 evra/MWh i povećala zavisnost Rumunije od snabdevanja iz Bugarske. U tom kontekstu, modernizacija prvog bloka ima direktan značaj za sigurnost snabdevanja električnom energijom.

Implikacije za investitore: predvidivost infrastrukturne investicije

Za kreditore, projekat predstavlja relativno predvidivu infrastrukturnu investiciju u poređenju sa projektima obnovljivih izvora energije koji prihode ostvaruju direktno na tržištu. Ipak, odobrenje akcionara ne bi značilo da je program modernizacije završen—već bi predstavljalo još jedan korak ka obezbeđivanju dugoročnog finansiranja potrebnog za realizaciju.

Kako zavisnost Rumunije od uvoza postaje sve izraženija kada nuklearni kapaciteti nisu dostupni, očuvanje oko 700 MW u pogonu dobija dodatnu stratešku težinu—i pretvara se u pitanje stabilnosti sistema koliko i investicionih planova kompanije.