Cene struje u Srbiji pale skoro 25%, ali razlike na tržištu Jugoistočne Evrope produbljuje manjak stabilne nuklearne proizvodnje

Dok je vikend potražnja kratkoročno pritisnula cene električne energije u Srbiji, širi region Jugoistočne Evrope pokazuje upornije razlike koje investitore vraćaju na pitanje dostupnosti stabilne proizvodnje. Na srpskom tržištu cene su pale gotovo 25%, ali Rumunija i Bugarska — uz Crnu Goru — ostale su znatno više, što sugeriše da problem nije samo u promenama potrošnje.

Srpsko tržište: pad cene poništio deo rasta iz petka

Referentna cena za dan unapred na srpskoj berzi SEEPEX pala je za 58,94 €/MWh, na 181,02 €/MWh. Time je poništen veliki deo naglog rasta zabeleženog prethodnog dana.

Rumunija i Bugarska ostaju visoko uprkos vikendu

U Rumuniji je cena na berzi OPCOM smanjena za 21,32 €/MWh, na 233,88 €/MWh. U Bugarskoj je cena ostala blizu 233,40 €/MWh, dok je u Crnoj Gori porasla na 232,04 €/MWh.

Razlika između Srbije i Rumunije proširila se na gotovo 53 €/MWh, iako su oba tržišta imala koristi od smanjene potrošnje tokom vikenda. U tekstu se to tumači kao znak strukturnih problema u snabdevanju, a ne samo kao posledicu kretanja potražnje.

Nuklearni kapaciteti pod pritiskom: Černavoda bez dva reaktora, Kozloduj u remontu

Rumunija posluje bez proizvodnje iz dva nuklearna reaktora u elektrani Černavoda, čime je iz sistema povučeno približno 1,36 GW stabilnih kapaciteta. U Bugarskoj je šesti blok nuklearne elektrane Kozloduj (oko 1 GW) ušao u planirani remont 8. oktobra, dok peti blok i dalje ima ograničenja zbog niskog vodostaja Dunava.

Ta ograničenja smanjuju raspoloživost upravljivih izvora baš kada su dostupnost hidroenergije i proizvodnja vetroelektrana bile nepouzdane. Tekst ističe da solarna energija ublažava podnevnu potražnju, ali da večernji nedostatak ponude ostaje rizik.

Solar pomaže tokom dana, ali volatilnost ostaje

Operativni podaci iz Rumunije pokazuju da je potrošnja oko podneva pala na približno 4,14 GW, dok je domaća proizvodnja dostigla oko 3,73 GW. Solarne elektrane doprinele su sa oko 2,05 GW proizvodnje, pa je neto uvoz smanjen na približno 405 MW. Ranije tokom jutra — pre rasta fotonaponske proizvodnje — rumunski uvoz premašivao je 1,5 GW.

Ipak, raspon cena za dan unapred u Rumuniji kretao se od oko 138 €/MWh do čak 342 €/MWh. Slično kretanje zabeleženo je i u Srbiji (oko 132–300 €/MWh), dok su Bugarska i Crna Gora dostigle približno 336 €/MWh odnosno oko 330 €/MWh. Takva dinamika prema tekstu jača komercijalnu opravdanost ulaganja u baterijske sisteme za skladištenje energije, reverzibilne hidroelektrane i fleksibilne proizvodne kapacitete.

Turska niže cene drži nisko uprkos blizini regiona: prenos ograničava arbitražu

Turska ima znatno nižu prosečnu cenu za dan unapred — oko 56 €/MWh — što je približno 177 €/MWh manje nego u Bugarskoj. Razlika se povezuje sa ograničenjima postojeće prekogranične prenosne infrastrukture: dodatne količine električne energije po nižim cenama dostupne su u neposrednoj blizini jugoistočne Evrope, ali ograničeni kapaciteti sprečavaju da se razlike u cenama potpuno izravnaju.

U Italiji se cena zadržala na oko 220 €/MWh, dok je u Austriji porasla na približno 207 €/MWh — što pruža samo ograničeno olakšanje skupljim tržištima istočnog dela jugoistočne Evrope.

Za trgovce i kreditore: zaštita od rizika zavisi od lokalnih uslova

Za trgovce električnom energijom poslednja sesija potvrđuje značaj zaštite od cenovnog rizika prilagođene pojedinačnim tržištima umesto oslanjanja isključivo na šire evropske referentne cene. Tekst upozorava da dobavljač koji zaštiti poziciju koristeći srpske ili nemačke cene može biti izložen višim troškovima nabavke ako se cene ne približe zbog ograničenja prenosa.

Za kreditore isti uslovi povećavaju značaj projekata koji obezbeđuju upravljive proizvodne kapacitete, skladištenje energije i pouzdan pristup elektroenergetskoj mreži.

Konačno posmatrano, pad cena u subotu pokazuje koliko brzo niža potražnja može oboriti cene kada postoji dovoljno ponude. Ali istovremeno potvrđuje trajni problem koji pogađa Rumuniju i Bugarsku: gubitak stabilnih proizvodnih kapaciteta koji susedna tržišta ne mogu u potpunosti da nadoknade.