EPS razmatra nuklearnu energiju kao dugoročnu opciju, uz paralelno jačanje kapaciteta i brigu o izvozu

Srpska elektroenergetska kompanija EPS najavljuje da se pozicionira za moguću vodeću ulogu u razvoju nuklearne energije u zemlji, što se uklapa u širu energetsku tranziciju Srbije. Generalni direktor Dušan Živković poručio je na energetskoj konferenciji na Zlatiboru da EPS već raspolaže obimom i tehničkom ekspertizom potrebnim za upravljanje budućim nuklearnim postrojenjem, ali je istakao da je razvoj kvalifikovane nuklearne radne snage neophodan i hitan.

Nuklearna energija kao odgovor na ubrzanu dekarbonizaciju

Prelazak na nuklearnu energiju Živković je predstavio kao deo transformacije energetskog miksa Srbije. Kako dekarbonizacija ubrzava, tradicionalni izvori bazne energije moraju biti zamenjeni, a nuklearna energija se sve češće posmatra kao ključna dugoročna opcija. U tom kontekstu, on je naveo da su zemlje sa nuklearnim kapacitetima često među ekonomski razvijenijima, te da Srbija treba ozbiljno da razmotri svoju poziciju u tom segmentu energetskog sektora.

Investicije teku: pumpno-akumulaciona Bistrica i razmatranje gasnog rešenja

Paralelno sa strateškim razmišljanjima o nuklearki, EPS nastavlja realizaciju više infrastrukturnih projekata. Izgradnja pumpno-akumulacione hidroelektrane Bistrica ocenjuje se kao najvažnija strateška investicija kompanije: početna projektna dokumentacija je završena, a prvi tenderi za prateće radove očekuju se uskoro. Pored hidroenergije, razmatra se i gasna proizvodnja kao prelazno rešenje, uključujući potencijalnu elektranu u Nišu.

Rezultati iz prethodnih godina i modernizacija proizvodnje

Izveštaj ukazuje i na snažne operativne i finansijske rezultate EPS-a u poslednjim godinama, zasnovane na nizu investicionih aktivnosti. Među navedenim koracima su puštanje u rad novog bloka na lignitu u Kostolcu, povećanje kapaciteta vetro i solarne energije i modernizacija ključnih hidroelektrana. Posebno su istaknuta ekološka poboljšanja kroz ugradnju sistema za odsumporavanje dimnih gasova u termoelektranama, što je dovelo do znatnog smanjenja emisija.

Ukupno gledano, EPS je dodao nekoliko stotina megavata novih kapaciteta tokom poslednjih godina, čime jača energetsku sigurnost i modernizuje svoj proizvodni portfolio. Ta ekspanzija predstavljena je kao deo nastojanja kompanije da se uskladi sa dugoročnim ciljevima energetske tranzicije.

Regulatorni rizik za izvoz: CBAM i konkurentnost regiona

Živković je takođe ukazao na regulatorne izazove koji bi mogli uticati na tržišnu poziciju regiona. Posebno je izdvojio mehanizam EU za granično usklađivanje ugljenika (CBAM), upozorivši da trenutna pravila mogu oslabiti konkurentnost regionalnog izvoza električne energije uprkos snažnoj potražnji u Evropskoj uniji. Prema njegovoj oceni, rešavanje ovih regulatornih pitanja moglo bi otvoriti značajan izvozni potencijal iz obnovljivih izvora i poboljšati položaj regiona na evropskom tržištu električne energije.

U tom smislu, najava potencijalne nuklearne uloge dolazi kao pokušaj da se obezbedi dugoročna stabilnost energetskog sistema Srbije—uz istovremeno ubrzavanje investicija u fleksibilnost i modernizaciju proizvodnje, ali i potrebu da se upravlja spoljnim pravilima koja mogu presudno uticati na prihode od izvoza.