Evropski ombudsman pokreće istragu o EIB finansiranju vetroparka Poklečani u Bosni i Hercegovini

Evropski ombudsman je pokrenuo istragu povodom odluke Evropske investicione banke (EIB) da podrži finansiranje projekta vetroparka Poklečani u Bosni i Hercegovini. Slučaj ponovo otvara pitanje da li su procedure odobravanja bile dovoljno rigorozne i da li su ispunjeni ekološki standardi, što investitorima može biti signal za dodatnu pažnju na pravnu i regulatornu osnovu projekata obnovljive energije.

Šta ombudsman traži od EIB-a

Prema informacijama koje su preneli lokalni mediji, Ombudsman je zvanično zatražio detaljna objašnjenja od EIB-a, uz pristup kompletnoj dokumentaciji povezanoj s procesom odobravanja projekta. U zahtevu se posebno traži uvid u procenu ekoloških i društvenih uticaja planiranog vetroparka.

Žalba nevladine organizacije i spor oko interne revizije

Istraga je pokrenuta nakon što je jedna nevladina organizacija podnela žalbu osporavajući zaključak banke da nije potrebno dalje postupanje nakon interne revizije planiranog vetroparka. U žalbi se navodi da je finansiranje odobreno bez dovoljno sveobuhvatne procene ekoloških i društvenih rizika.

Ranija presuda Vrhovnog suda Federacije BiH kao ključna tačka

Posebna pažnja usmerena je na raniju presudu Vrhovnog suda Federacije Bosne i Hercegovine, kojom je poništena urbanistička dozvola za projekat. Presuda je doneta nakon tužbe jednog lokalnog stanovnika i utvrdila je da postupak izdavanja dozvole nije sproveden u skladu sa važećim zakonodavstvom.

Sud je naveo da nisu pribavljene sve zakonom propisane saglasnosti, da imovinsko-pravni odnosi ostaju nerešeni, te da pitanja zaštite kulturno-istorijskog nasleđa nisu adekvatno razmotrena. Takođe je istaknuto da nadležni organi nisu uzeli u obzir interese privatnih vlasnika zemljišta niti su pokrenuli potrebne postupke eksproprijacije.

Ekološke obaveze i kulturni elementi na lokaciji

U obrazloženju presude ukazano je na postojanje arheoloških i kulturnih elemenata na lokaciji buduće gradnje, uključujući tradicionalne kamene zidove i bunare, koji prema navodima suda nisu bili adekvatno procenjeni tokom procesa odobravanja. Kao ključan problem navodi se i nepostojanje finalizovane studije o proceni uticaja na životnu sredinu, iako takva dokumentacija mora biti zakonski obavezna.

Planirani kapaciteti vetroparka Poklečani

Planirani vetropark trebalo bi da bude izgrađen na području planina Štitar i Debelo Brdo, u blizini Rakitnog, u opštini Posušje. Projekat predviđa instalaciju 20 vetroturbina, pri čemu je snaga svake turbine oko 6,6 MW.

Ako bude realizovan, projekat bi mogao da proizvodi oko 436 GWh električne energije godišnje, što bi bilo dovoljno za snabdevanje više od 72.000 domaćinstava. Takođe se procenjuje da bi emisije ugljen-dioksida mogle biti smanjene za više od 400.000 tona godišnje u poređenju sa proizvodnjom iz fosilnih goriva.

Značaj za portfelj EP HZHB

Pored ekološkog efekta, projekat bi trebalo da poveća portfelj obnovljivih izvora energije kompanije EP HZHB. Prema navodima iz teksta, to bi značilo povećanje proizvodnog kapaciteta za skoro 15% i ukupne godišnje proizvodnje električne energije za oko 20%, uz istovremeno smanjenje izloženosti hidrološkim varijacijama i promenama na tržištu električne energije.

Istraga ombudsmana sada vraća fokus na to kako su odluke o finansiranju povezane s kvalitetom dokumentacije, procenom rizika i poštovanjem procedura—elementima koji mogu imati direktan uticaj na tempo razvoja projekata i percepciju regulatorne sigurnosti kod zajmodavaca i drugih učesnika na tržištu.