U avgustu proizvodnja električne energije u FBiH porasla 15,8%, ali uvoz i izvoz su se smanjili

Proizvodnja električne energije u Federaciji Bosne i Hercegovine ubrzala je u avgustu, uz rast koji je istovremeno praćen smanjenjem trgovinskih tokova. Za investitore i učesnike na tržištu to je važan signal o kretanju domaćeg bilansa: više proizvedene struje nije pratila ista dinamika razmjene, što može olakšati kratkoročno planiranje snabdevanja.

Rast proizvodnje i struktura izvora

Bruto proizvodnja dostigla je 529 GWh, što predstavlja povećanje od 15,8% u odnosu na 457 GWh zabeležene u avgustu 2025. godine. Termoelektrane su činile 65,2% ukupne proizvodnje, hidroelektrane 29,7%, a vetroelektrane 5,1%.

Neto proizvodnja iznosila je 473 GWh. Od toga je termoelektranama pripalo 305 GWh, hidroelektranama 141 GWh, a vetroelektranama 27 GWh.

Uvoz i izvoz: pad uprkos višoj proizvodnji

Uvoz električne energije smanjen je na 83 GWh sa 172 GWh godinu dana ranije. Istovremeno, izvoz je pao na 60 GWh sa 168 GWh. Takav odnos sugeriše da je domaća proizvodnja u avgustu bila dovoljna da umanji potrebu za dodatnim količinama iz inostranstva, kao i da smanji višak za plasman prema van.

Slabija proizvodnja uglja i zavisnost od termo i hidro uslova

U pozadini rasta električne energije stoji i promjena na strani goriva. Proizvodnja mrkog uglja pala je za oko 28% na 210.117 tona, dok je proizvodnja lignita smanjena za 17,7% na 114.580 tona.

Podaci ukazuju na poboljšan domaći bilans električne energije u avgustu, ali istovremeno naglašavaju da proizvodnja i dalje zavisi od termoelektrana i raspoloživosti hidroenergije. U praksi, to znači da će buduće performanse biti pod uticajem kako dostupnosti goriva za termički sektor tako i hidroloških uslova koji određuju obim hidroproizvodnje.