Srbija: Kašnjenje proširenja Banatskog Dvora pojačava oslanjanje na skladište u Mađarskoj

Kašnjenje u proširenju podzemnog skladišta gasa Banatski Dvor ponovo stavlja Srbiju pod pritisak u segmentu logistike i sigurnosti snabdevanja. Kako se projekat pomera u odnosu na ranije planove, zemlja ostaje zavisna od dodatnih skladišnih kapaciteta koje iznajmljuje u Mađarskoj, što direktno utiče na prostor za realizaciju šire strategije diversifikacije izvora gasa.

Kapaciteti i novi očekivani rok

Banatski Dvor trenutno raspolaže kapacitetom od oko 450 miliona kubnih metara. Planirano proširenje trebalo je da doda još približno 300 miliona kubnih metara, ali se sada očekuje da će projekat biti završen kasnije od ranije planiranog roka, odnosno nakon kraja 2026. godine.

Izgradnja je počela u aprilu 2025. godine, nakon višegodišnjih odlaganja, a novo kašnjenje produžava period tokom kojeg Srbija mora da nadoknađuje nedostatak domaćih kapaciteta.

Zašto je skladište važno: potrošnja i potencijalna dodatna potražnja

Rokovi su posebno osetljivi jer Srbija godišnje troši oko 3 milijarde kubnih metara gasa. Od te količine, oko 2,2 milijarde kubnih metara dolazi iz Rusije, dok se oko 800 miliona kubnih metara snabdeva iz Azerbejdžana.

Dodatna buduća potražnja mogla bi da se pojavi i zbog planirane gasne elektrane u blizini Niša, što povećava značaj pravovremenog povećanja operativnih skladišnih mogućnosti.

Oslanjanje na Mađarsku i raspodela kontrole

Srbija već koristi iznajmljene kapacitete u Mađarskoj: reč je o oko 500 miliona kubnih metara skladišnog prostora, na osnovu sporazuma između Srbijagasa i kompanije MVM.

U strukturi vlasništva Banatskog Dvora Gazprom ima 51% udela, dok srpska strana drži 49%. Prema navodima iz teksta, Srbijagas trenutno efektivno kontroliše nešto više od 220 miliona kubnih metara kapaciteta; nakon proširenja taj obim bi mogao da poraste na oko 370 miliona kubnih metara.

Finansijski okvir i posledice po strategiju diversifikacije

Vrednost projekta procenjena je na oko 145 miliona evra. Međutim, nastavak kašnjenja znači da će skladištenje gasa ostati među glavnim fizičkim ograničenjima šire strategije Srbije za diversifikaciju snabdevanja.

Za investitore i učesnike na energetskom tržištu to je signal da operativni rizik ne proizlazi samo iz izvora gasa, već i iz infrastrukture koja omogućava fleksibilnost tokom sezonskih oscilacija i promena potražnje—posebno kada se domaći kapaciteti ne povećavaju tempom koji je prvobitno planiran.