Kako industrijski izvoznici u Srbiji mogu postati ključni kupci za projekte obnovljive energije

Srpski industrijski izvoznici mogli bi da preuzmu sve važniju ulogu kao kupci u novoj generaciji projekata obnovljive energije, u trenutku kada investitori traže dugoročne kupce, a proizvođači žele veću kontrolu nad troškovima električne energije i izloženošću emisijama ugljenika. Umesto klasičnog oslanjanja na standardne aranžmane, razmatra se model koji naglašava stratešku vrednost električne energije sa jasno identifikovanim niskim emisijama.

Od klasičnog PPA do ugovora sa jasnim “ugljeničnim” identitetom

Tradicionalni korporativni ugovor o otkupu električne energije (PPA) povezivao je proizvođača obnovljivih izvora sa kompanijom koja je želela dugoročnu zaštitu od promena cena električne energije. Novi pristup industrijskom kupcu dodaje dodatni motiv: ne samo stabilnost nabavke, već i stratešku vrednost električne energije koja dolazi uz niske emisije ugljenika.

Kako model funkcioniše

Projektima obnovljive energije potreban je predvidiv prihod kako bi mogli da obezbede finansiranje. Industrijskom proizvođaču istovremeno nije potrebna samo električna energija, već i veća kontrola nad načinom na koji je nabavlja. Dugoročni fizički ugovor ili bilateralni ugovor odgovarajuće strukture povezuje ove dve strane.

U tom aranžmanu proizvođač dobija predvidiv plasman proizvedene električne energije, dok industrijski kupac dobija jasno definisan način nabavke. Snabdevač ili trgovac može da upravlja balansiranjem, rasporedom isporuke i obračunom između dve strane.

Komercijalni efekat: jača finansijska veza

Ovakav model može da stvori potencijalno snažniju finansijsku vezu između proizvođača obnovljivih izvora, industrijskog izvoznika i banke koja finansira projekat. Kreditna sposobnost industrijskog kupca može doprineti bankabilnosti projekta obnovljive energije.

S druge strane, proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora može da podrži strategiju dekarbonizacije i pristup nabavci električne energije samog industrijskog proizvođača. Važno je i to da se nabavka energije iz obnovljivih izvora ne treba automatski posmatrati kao direktno smanjenje CBAM obaveze: direktan finansijski efekat zavisi od primenljive metodologije Evropske unije.

U širem smislu, komercijalna vrednost takvih aranžmana može uključiti niži ugljenični intenzitet proizvoda, zahteve kupaca iz EU, uslove finansiranja i pripremu za strože obračunavanje emisija ugljenika.

Ko dobija šta

Investitori i razvijači projekata dobijaju pristup dugoročnim i kreditno sposobnim kupcima. Industrijski proizvođači dobijaju veću predvidivost troškova i kontrolu nad nabavkom električne energije. Banke dobijaju ugovorene prihode od projekata obnovljive energije koji su podržani realnom industrijskom potražnjom. Snabdevači i trgovci dobijaju mogućnost da razviju dugoročnije uloge u upravljanju portfoliom električne energije.

Zašto je ovo relevantno sada

Finansiranje projekata obnovljive energije u jugoistočnoj Evropi sve češće koristi kombinovane modele koji uključuju ugovore za razliku (CfD), izloženost tržišnim cenama, kreditnu podršku kompanija i garancije. U tom kontekstu, industrijski izvoznici iz Srbije mogli bi da predstavljaju dodatni oslonac takvim projektima.

Novi model se zato ne zasniva isključivo na PPA ugovoru, već na proizvodnji obnovljive energije koju podržava industrijski kupac koji vrednuje i samu električnu energiju i dokumentaciju koja prati njene karakteristike.