Srbija: rast cene struje za dan unapred dok region beleži padove

Cena električne energije za dan unapred u Srbiji nastavila je da ide u suprotnom smeru u odnosu na većinu regionalnih tržišta, što investitorima i trgovcima signalizira da se rizik formiranja cena sve više prebacuje na strukturu potrošnje i dostupnost energije po satima.

Skok cene u Srbiji uz padove kod većine suseda

Za isporuku u sredu, cena električne energije u Srbiji porasla je za 18,2 evra/MWh i dostigla 195,99 evra/MWh. Istovremeno, razlika u odnosu na Mađarsku svedena je na 2,99 evra/MWh.

Na mađarskoj berzi HUPX referentna cena pala je za 34,9 evra/MWh na 198,98 evra/MWh. U Rumuniji je cena smanjena za 33,9 evra/MWh na 197,89 evra/MWh. Cene su pale i u Sloveniji i Hrvatskoj za oko 33 evra/MWh.

Najveći raskorak zabeležen je prema Grčkoj: tamo je cena pala za 57,9 evra/MWh na 153,87 evra/MWh, pa je električna energija u Grčkoj bila 45,11 evra/MWh jeftinija nego u Mađarskoj.

Zašto Srbija raste: skuplja energija van vrha

Rast cene u Srbiji objašnjava se skupljom električnom energijom van perioda dnevnog vršnog opterećenja. Prosečna cena u vršnom periodu smanjena je na 180,2 evra/MWh (sa 184,9 evra/MWh u utorak), dok je prosečna cena van vršnog perioda porasla na 211,8 evra/MWh (sa 170,7 evra/MWh).

Najviša satna cena zabeležena u Srbiji iznosila je 344,1 evra/MWh, pri čemu se odnosila na 20. sat.

Regionalno kretanje: Albanija i Crna Gora rastu, Severna Makedonija takođe viša

Cene su porasle i u Albaniji, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji. Ipak, njihovi dnevni proseci ostali su ispod nivoa zabeleženog u Srbiji. U Albaniji je cena porasla za 13,2 evra/MWh na 194,05 evra/MWh. U Crnoj Gori dostigla je 166,36 evra/MWh, a u Severnoj Makedoniji 157,76 evra/MWh.

Solarni rast i manji neto uvoz utiču na dinamiku cena

Prognoza regionalnog bilansa ukazuje na veći obim solarne proizvodnje: trebalo bi da poraste za ukupno 2.119 MW u odnosu na utorak i dostigne prosečnih 6.312 MW. Istovremeno se očekuje rast potražnje za dodatnih 637 MW na nivo od 29.492 MW.

Kao rezultat toga očekuje se da će neto uvoz biti manji za 774 MW i iznositi 1.466 MW. Ovi faktori delimično objašnjavaju pad cena na više dan-unapred tržišta širom regiona.

Ipak, viša cena van vršnog perioda u Srbiji pokazuje da niža električna energija tokom dana nije automatski dovela do niže dnevne cene.

Šta to znači za prekogranične trgovce

Za trgovce koji učestvuju na prekograničnim tržištima najvažnije je smanjenje razlike između cena Srbije, Mađarske i Rumunije. Grčka ostaje znatno jeftinija od ostalih posmatranih tržišta.

S obzirom na to da se cena u Srbiji sada nalazi blizu dva severna referentna tržišta (Mađarska i Rumunija), vreme isporuke i raspoloživi prekogranični kapacitet dobijaju veći značaj nego što bi sugerisao samo dnevni prosek.

U takvom okruženju fokus sa “dnevnog proseka” pomera se ka satnim razlikama i uslovima razmene preko granica—upravo tamo gde se formira deo premije koja gura cenu Srbije naviše uprkos regionalnim padovima.