Proizvodnja električne energije u Severnoj Makedoniji pala 22% uprkos rastu hidro i vetra

Bruto proizvodnja električne energije u Severnoj Makedoniji pala je 22,3% međugodišnje u julu, na 460.035 MWh, iako su hidroelektrane i vetroelektrane ostvarile rast. Za investitore i tržišne učesnike to je signal da se sistem sve više oslanja na obnovljive izvore, ali da stabilnost bilansa i dalje zavisi od termoelektrana i prekogranične trgovine.

Pad termo proizvodnje pretegao rast obnovljivih izvora

Termoelektrane su proizvele 153.556 MWh, što je činilo 33,4% ukupne proizvodnje. To je istovremeno 16,5% manje nego u julu 2025. godine, pa je upravo taj pad ograničio ukupni rezultat uprkos boljoj dinamici iz drugih izvora.

Hidroelektrane su povećale proizvodnju za 23,7%, na 99.349 MWh, dok je proizvodnja iz vetroelektrana porasla 28,3%, na 30.810 MWh. Ipak, zbirni efekat rasta obnovljivih izvora nije bio dovoljan da spreči međugodišnji pad ukupne bruto proizvodnje.

Solar ostaje najveći izvor, ali uz pad u odnosu na prošlu godinu

Solarna energija ostala je najveći pojedinačni izvor tokom meseca sa proizvodnjom od 167.044 MWh, odnosno 36,3% ukupne proizvodnje. Međutim, solarna proizvodnja bila je 7,6% niža nego godinu dana ranije.

Bilans potražnje: domaća proizvodnja pokrila većinu potreba

Potrošnja električne energije dostigla je 486.007 MWh. Domaća proizvodnja pokrila je 94,7% potražnje, dok je uvoz smanjen na 93.154 MWh sa 114.930 MWh godinu dana ranije.

Nasuprot tome, izvoz je zabeležio znatno oštriji pad: pao je na 67.182 MWh sa 151.919 MWh prethodne godine.

Zavisnost od trgovine i termo kapaciteta ostaje ključna

Podaci ukazuju da elektroenergetski sistem Severne Makedonije sve više oblikuje proizvodnja iz obnovljivih izvora. Istovremeno, činjenica da termoelektrane i dalje obezbeđuju značajan deo ukupne proizvodnje govori da sistem i dalje zavisi od konvencionalnih kapaciteta radi usklađivanja nivoa proizvodnje sa potrošnjom.

Oštar pad izvoza dodatno sugeriše da niža domaća proizvodnja smanjuje sposobnost zemlje da plasira viškove električne energije na susedna tržišta—što može pojačati važnost fleksibilnosti u portfoliju izvora i efikasnosti prekogranične trgovine.