SEE tržište električne energije i prirodnog gasa: cene iznad 100 €/MWh vraćene slabijim vetrom i jačim oslanjanjem na gas

Jugoistočna Evropa ulazi u volatilniji obrazac ranog leta, a 19. nedelja (04–10. maj 2026) to je potvrdila kroz povratak cena iznad 100 €/MWh na gotovo svim tržištima u regionu. Iako je potrošnja porasla, cenovni signal nije proizašao samo iz veće potražnje, već iz zatezanja sistema zbog slabije proizvodnje iz obnovljivih izvora—posebno vetra—što je povećalo angažman termoelektrana i pojačalo premije rizika povezane sa CO₂ i prirodnim gasom.

Cene: Italija najskuplja, Srbija raste manje agresivno nego susedi

Italija je ostala najskuplje SEE tržište sa prosečnom cenom od 131,47 €/MWh. Slede Rumunija (123,34 €/MWh), Mađarska (122,62 €/MWh), Hrvatska (117,37 €/MWh), Bugarska (111,41 €/MWh), Srbija (111,36 €/MWh) i Grčka (106,30 €/MWh). U Srbiji je nedeljna cena porasla za 29,25%, ali su veći skokovi zabeleženi na Mađarskoj, Hrvatskoj, Bugarskoj i Rumuniji—što ukazuje da se zategnutost centralnoevropskog tržišta direktno prelila na SEE cenovni nivo.

Turska ostaje strukturno odvojena sa cenom od 16,14 €/MWh uprkos veoma velikom procentualnom rastu.

Potrošnja raste, ali miks proizvodnje menja sliku

Potrošnja električne energije porasla je za 4,34% na nedeljnom nivou i dostigla ukupno 15.191 GWh. Predvodile su Italija i Turska: Italija je povećala potrošnju za 416,3 GWh, a Turska za 253,6 GWh. Istovremeno, potrošnja u Srbiji pala je za 3,12%, što delimično objašnjava zašto rast cena u Srbiji nije bio jednako agresivan kao na susednim tržištima.

Međutim, ključni pokretač bio je pad proizvodnje iz obnovljivih izvora energije. Proizvodnja iz varijabilnih OIE smanjena je za 19,0% na ukupno 2.808,6 GWh; proizvodnja iz vetra pala je čak za 32,9%. Turska je izgubila više od 420 GWh proizvodnje iz vetroelektrana, dok su Hrvatska i Grčka takođe zabeležile značajne padove. Solarna proizvodnja bila je stabilnija—smanjena za svega 6,0%—ali čak i taj pad bio je dovoljan da poveća rezidualnu tražnju za termoelektranama širom regiona.

Termoelektrane jačaju: gas postaje sve vidljiviji pokretač cena

Termo proizvodnja snažno se prilagodila manjkavosti obnovljivih izvora: porasla je za 39,2% na ukupno 4.835,9 GWh. Proizvodnja iz gasnih elektrana skočila je za 66,6%, dok su proizvodnja iz uglja i lignita porasle za 11,1%. To predstavlja centralni signal nedelje: SEE cene nisu bile vođene samo rastom potrošnje već sve više dispečiranjem gasnih kapaciteta.

Italija i Turska nosile su najveći deo tog povećanja; Grčka i Mađarska takođe su se više oslanjale na gas. Srbija se kretala drugačije—sa nižom termo proizvodnjom i oštrim padom proizvodnje iz gasnih elektrana—ali uprkos tome povećala je uvoz električne energije.

Trgovina preko granice: umereno zatezanje uz različite pozicije Srbije i Rumunije

Prekogranična trgovina pokazala je umereno zatezanje tržišta: neto uvoz SEE regiona smanjen je za 4,6% na 1.036,6 GWh. Ipak, struktura tokova se promenila—uvozna pozicija Srbije više nego udvostručena je u odnosu na prethodnu nedelju, dok neto uvoz Rumunije skače čak za 216%. Grčka i Bugarska dodatno su ojačale izvozne pozicije uz podršku konvencionalne proizvodnje i regionalnih cenovnih razlika.

Gas: TTF stabilan oko sredine-40 €/MWh, ali rizici ostaju ključni

Tržište gasa bilo je manje usmereno nego tržište električne energije—TTF fjučersi prosečno su iznosili 45,34 €/MWh uz gotovo bez promene u odnosu na prethodnu nedelju—ali premije rizika nisu nestale. Tržište ostaje izloženo faktorima poput geopolitičkih rizika sa Bliskog istoka, neizvesnosti oko LNG ruta i sporijeg punjenja evropskih skladišta gasa.

Ubrizgavanje gasa u skladišta EU trenutno je oko 20% niže nego prošle godine; zalihe su približno 25% ispod petogodišnjeg proseka. U takvom okruženju rizik od nedovoljnog popunjavanja skladišta postaje važan oslonac terminskim cenama.

Šta to znači za učesnike: hedžing pre leta i osetljivost Srbije na uvoz

Za trgovačke timove ova nedelja potvrđuje da SEE region ulazi u volatilniji obrazac ranog leta: slabija proizvodnja iz vetra može brzo podići cene iznad praga od 100 €/MWh. Gas ostaje marginalni pokretač tržišta kada se obnovljivi izvori povuku ispod očekivanih nivoa.

Za proizvođače signal cena se značajno poboljšava zahvaljujući većem dispečingu termo kapaciteta. Za snabdevače i industrijske kupce dodatno se naglašava značaj hedžing strategija pre nego što letnja potrošnja za hlađenje pojača pritisak na sistem—dok istovremeno rizici vezani za skladištenje gasa mogu postati izraženiji.