CBAM od 2026. preoblikuje trgovinu električnom energijom u Jugoistočnoj Evropi kroz ugrađenu cenu ugljenika

Od 2026. godine CBAM (Carbon Border Adjustment Mechanism) prebacuje fokus trgovine električnom energijom u Jugoistočnoj Evropi sa “klasičnog” obračuna zasnovanog na cenama i prenosnim kapacitetima na tržišni model u kojem se izvozni megavat-sati vrednuju i kroz ugrađenu emisiju CO₂. To praktično uvodi drugu cenu u računicu veleprodajnih transakcija: penal ili karbonska vrednost koja prati svaki proizvedeni megavat-sat, a koja može da promeni isplativost izvoznih tokova prema Evropskoj uniji.

Prvi signal: prekogranični tokovi padaju, a trgovci biraju manje izložene pravce

Monitoring CBAM-a koji je sprovela Energetska zajednica za prvi kvartal 2026. pokazao je da su komercijalni tokovi električne energije između EU i zemalja WB6 pali za približno 25% na godišnjem nivou. Istovremeno, čini se da trgovci favorizuju pravce koji su manje izloženi CBAM opterećenju. Poruka za tržište je jasna: mehanizam više nije samo regulatorna pretpostavka, već faktor koji utiče na izbor trgovačkih ruta, iskorišćenost interkonekcija i optimizaciju prekogranične trgovine.

Pet strukturnih trendova koje CBAM uvodi u JIE

Za učesnike u regionu, promena načina vrednovanja izvoza otvara pet ključnih strukturnih trendova.

Prvo: izvoz bazne energije iz termoelektrana na ugalj gubi deo fleksibilnosti. Proizvodnja iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije može da se trguje regionalno, ali izvoz ka EU trpi karbonski diskont. Model izvoza viškova lignitne proizvodnje tokom skupljih sati postaje manje isplativ jer karbonsko prilagođavanje smanjuje cenovni spread.

Drugo: hidroenergija, vetar i solar dobijaju dodatnu trgovačku vrednost koja prevazilazi samu cenu energije. Niskougljenični megavat-sati sve češće nose premiju usklađenosti, posebno kada su povezani sa industrijskim kupcima ili evropskim kupcima kojima su potrebni “čistiji” lanci snabdevanja. U tom kontekstu istaknuto je da su hidroenergetski tokovi iz Albanije i Grčke postali značajniji tokom prvog kvartala 2026., dok su alternativni koridori sa manjim CBAM opterećenjem privlačniji.

Treće: PPA ugovori (kupovina električne energije) postaju instrument upravljanja CBAM rizikom. Za industrijske izvoznike u sektorima čelika, aluminijuma, đubriva, cementa i prerađivačke industrije PPA više nije samo zaštita od volatilnosti veleprodajnih cena. U tekstu se navodi da PPA može da služi i kao dokumentovana zaštita od karbonskog rizika ako je podržan merenjem, logikom fizičke isporuke, satnim usklađivanjem i pouzdanim obračunom emisija—što povećava bankabilnost projekata zasnovanih na vetru, suncu, baterijskim skladištima energije (BESS) i hibridnim postrojenjima širom Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije.

Četvrto: domaće određivanje cene ugljenika postaje važna trgovačka varijabla. Crna Gora je predstavljena kao primer: Elektroprivreda Crne Gore (EPCG) upozorila je da bi troškovi povezani sa CBAM-om mogli dostići oko 191 milion evra godišnje. U tekstu se takođe navodi da su pojedini izveštaji povezali CBAM pritisak sa približno 13 miliona evra negativnog efekta u prvom kvartalu 2026., uz napomenu da je izloženost veća jer električna energija čini značajan deo izvoza, dok Termoelektrana Pljevlja ostaje ključni oslonac domaće proizvodnje.

Peto: negativne cene električne energije zajedno sa CBAM-om ubrzavaju ekonomiju fleksibilnosti. Negativne cene kažnjavaju nefleksibilnu proizvodnju tokom sati prekomerne ponude, dok CBAM kažnjava visokougljenični izvoz tokom sati namenjenih tržištu EU. U kombinaciji to povećava vrednost baterijskih skladišta, fleksibilnosti hidroelektrana, upravljanja potrošnjom, unutardnevne optimizacije i balansnih usluga—pa će trgovci sve više profitirati kroz časovno pozicioniranje, upravljanje zagušenjima mreže i balansiranje sistema uz karbonski svesmereno usmeravanje energetskih tokova umesto oslanjanja na klasičan izvoz bazne energije.

Dve cene ulaze u model: spreadovi se moraju računati drugačije

Strateški zaključak teksta svodi se na to da tržište električne energije Jugoistočne Evrope ulazi u režim “dve cene”. Prva je vidljiva veleprodajna cena električne energije; druga predstavlja ugrađenu karbonsku vrednost ili penal po megavat-satu proizvedenog elektriciteta. Od 2026. godine učesnici koji ignorišu ovu drugu komponentu pogrešno će procenjivati tržišne spreadove, precenjivati izvoz bazne energije iz termoelektrana na ugalj i potcenjivati bankabilnu premiju čiste i sledive električne energije—što direktno utiče na odluke o trgovanju, kapitalnoj alokaciji banaka i elektroprivreda te dugoročnu konkurentnost proizvodnje u regionu.

Pripremljeno od strane virtu.energy