Hrvatska: pad proizvodnje struje i rast uvoza u martu 2026.

Hrvatska je u martu 2026. zabeležila nepovoljan odnos između domaće proizvodnje i trgovinskog bilansa električne energije, pokazuje najnoviji set kratkoročnih indikatora Državnog zavoda za statistiku. Neto proizvodnja električne energije iznosila je 1.255 GWh, što predstavlja pad od 13,5% u odnosu na mart prethodne godine (1.451 GWh), dok je uvoz porastao na 1.090 GWh.

Struktura proizvodnje: hidro dominira, vetar jači od termoelektrana

Po izvorima, hidroelektrane su proizvele 563 GWh električne energije, odnosno 44,9% ukupne proizvodnje. Termoelektrane su proizvele 212 GWh (16,9%), dok su vetroelektrane doprinele sa 289 GWh ili 23%. Solarne elektrane proizvele su 115 GWh, što odgovara 9,2% ukupne proizvodnje u posmatranom periodu.

Trgovina strujom: rast uvoza uz pad izvoza

Istovremeno sa smanjenjem domaće proizvodnje, Hrvatska je povećala oslanjanje na uvoz: količina uvezene električne energije iznosila je 1.090 GWh, što je za 14,7% više nego u istom mesecu prošle godine (950 GWh). Izvoz električne energije dostigao je 701 GWh, ali je to predstavljalo pad od 10,5% u odnosu na mart 2025. godine kada je izvoz bio 783 GWh.

Ugljovodonici: rast prirodnog gasa uz slabiju proizvodnju nafte

Na strani energenata koji se ne odnose direktno na struju, podaci ukazuju na različite trendove po vrstama goriva. U martu 2026. Hrvatska je proizvela 62 miliona kubnih metara prirodnog gasa, što je rast od 5,1% na godišnjem nivou. Uvoz prirodnog gasa iznosio je 262 miliona kubnih metara i porastao za čak 37,9% u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Proizvodnja sirove nafte iznosila je 38.000 tona (pad od 2,6% u poređenju sa prethodnom godinom), dok su naftni derivati dostigli 138.000 tona u martu 2026., znatno manje nego godinu ranije kada ih je zabeleženo 276.000 tona.

Kombinacija pada domaće proizvodnje električne energije i rasta uvoza ukazuje da se energetski bilans Hrvatske u martu pomerio ka većoj zavisnosti od prekograničnih tokova struje, dok istovremeni trendovi kod prirodnog gasa i nafte dodatno naglašavaju razlike između sektora i potrebu za pažljivim upravljanjem nabavkom energenata.