Kina se tiho repoozicionira unutar energetske infrastrukture Jugoistočne Evrope

[[PRRS_LINK_1]] i izvođači radova više ne ulaze u Jugoistočnu Evropu samo kroz termoelektrane na ugalj, autoputeve i politički dogovorene infrastrukturne pakete. U toku je tiho, ali značajno repozicioniranje unutar regionalnog energetskog sektora, usmereno ka hidroenergiji, vetroenergiji, izgradnji elektroenergetske mreže, hibridnim projektima obnovljivih izvora i strateškom snabdevanju opremom. Ta promena je postepena, ali važna, jer se dešava istovremeno kada evropske finansijske institucije pooštravaju ekološke standarde, elektroprivrede Zapadnog Balkana trpe finansijski pritisak povezan sa ugljem, a integracija obnovljivih izvora postaje tehnički sve složenija.

Prva polovina maja 2026. godine ponudila je nekoliko jasnih signala ove promene. U Bosni i Hercegovini, ministar energetike Republike Srpske Petar Đokić razgovarao je sa Sinohydro o mogućim novim projektima u oblasti hidroenergije, solarne energije, vetroenergije, rudarstva i šire infrastrukture, pri čemu je završena hidroelektrana Ulog snage 35 MW predstavljena kao referentni projekat za buduću saradnju. U Turskoj su kineski proizvođači turbina ostali aktivni u hibridnim projektima vetroelektrana i baterijskih skladišta energije, dok su se širom šire SEE regije kineski inženjerski i dobavljački konzorcijumi nastavili pojavljivati u investicionim projektima vezanim za obnovljive izvore i elektroenergetsku mrežu.

Ovo više nije samo nastavak starog infrastrukturnog modela inicijative „Pojas i put“. Ovo je promena pozicioniranja unutar energetskog sektora.

Prethodni kineski infrastrukturni ciklus na Balkanu bio je snažno povezan sa velikim EPC ugovorima, državnim finansiranjem, projektima vezanim za ugalj, transportnim koridorima i politički veoma vidljivim projektima. Taj model je sada pod ozbiljnim pritiskom. Pravila pristupanja Evropskoj uniji, ekološke tužbe, obaveze prema Energetskoj zajednici, mehanizam CBAM, kontrola javnog duga i ESG standardi kreditora čine infrastrukturne projekte zasnovane na uglju ili slabije dokumentovane projekte sve težim za finansiranje i političku odbranu.

Kineski izvođači se zato sve više prilagođavaju investicionom jeziku narednog ciklusa: obnovljivi izvori energije, baterijska skladišta, fleksibilna hidroenergija, modernizacija mreže i dekarbonizacija industrije.

Republika Srpska istovremeno pokazuje i priliku i rizik. Sinohydro, deo kineske grupacije PowerChina, već je izgradio hidroelektranu Ulog, hidroenergetsko postrojenje snage 35 MW pušteno u rad tokom 2024. godine. Time je kompanija stekla lokalnu referencu u sektoru koji vlade Zapadnog Balkana i dalje smatraju strateškim. Istovremeno, energetski sektor Bosne i Hercegovine ostaje opterećen kašnjenjima projekata, finansijskim sporovima i složenim sistemom upravljanja.

Zastali projekat hidroelektrane Dabar pokazuje suštinu problema. Izgradnja je usporena nakon što je China Exim Bank suspendovala isplate, dok su nerešene ugovorne obaveze ostale povezane sa tunelom dužine 12 kilometara i širim radovima koje izvodi China Gezhouba Group Company Limited. Ovaj slučaj pokazuje da kinesko učešće samo po sebi ne uklanja rizik realizacije projekta. Finansijska struktura, logika isplate po fazama, kvalitet lokalnih izvođača, dozvole i obaveze državnih elektroprivreda ostaju ključni faktori.

Ta razlika je veoma važna za investitore. Kineski EPC kapacitet može ubrzati realizaciju projekata, ali samo tamo gde su ugovorni, mrežni, ekološki i finansijski okviri dovoljno stabilni da projekat bude finansijski održiv. U sredinama sa slabijim institucijama kinesko prisustvo može postojati paralelno sa istim rizicima koji usporavaju domaće ili evropski podržane projekte.

Zbog toga će naredna faza verovatno biti mnogo selektivnija.

Hidroenergija ostaje prirodno područje za kineske izvođače zbog njihovog ogromnog globalnog iskustva u izgradnji. Međutim, novi hidroenergetski projekti u Jugoistočnoj Evropi suočavaju se sa sve većim ekološkim nadzorom, sporovima oko upravljanja vodama i složenim procesima izdavanja dozvola. Investitori će sve više praviti razliku između modernizacije postojećih postrojenja, optimizacije akumulacija i potpuno novih hidroprojekata na rekama.

Modernizacija postojećih hidroelektrana može postati finansijski mnogo privlačnija prilika. Postojeća postrojenja zahtevaju modernizaciju turbina, automatizaciju, unapređenje SCADA sistema, radove na bezbednosti brana, upravljanje nanosom sedimenta i digitalne dispečerske sisteme. Takvi projekti obično nose manji regulatorni rizik od izgradnje novih brana i bolje se uklapaju u potrebe za fleksibilnošću elektroenergetske mreže.

Vetroenergija je još jedna oblast u kojoj kinesko pozicioniranje može dodatno ojačati.

Kineski proizvođači opreme postali su veoma konkurentni u isporuci vetroturbina, uključujući velike turbine pogodne za složen teren i hibridne konfiguracije projekata. U SEE regionu, gde se razvoj vetroelektrana pomera ka zahtevnijim lokacijama, a finansijska održivost zavisi od kvaliteta EPC izvođenja, usklađenosti sa mrežnim kodeksima i dugoročne servisne podrške, kineski dobavljači opreme mogli bi agresivno konkurisati evropskim proizvođačima.

Ali finansiranje vetroelektrana nije samo pitanje cene turbine.

Banke će analizirati kvalitet garancija, dostupnost rezervnih delova, sajber bezbednost, sertifikaciju prema mrežnim kodeksima, garancije performansi i servisnu istoriju, kao i prihvatljivost opreme za kreditore. Jeftinija turbina ne znači automatski niži trošak kapitala. Ključno pitanje je da li kompletan paket tehničkog rizika zadovoljava kreditore, tehničke savetnike i operatore mreže.

To je posebno važno za Srbiju i Crnu Goru, gde se novi projekti vetroelektrana sve češće povezuju sa zahtevnim terenima, ograničenjima prenosne mreže i regulatornim okvirima koje nameću finansijeri. Projekat vetroelektrane može izgubiti finansijsku održivost ukoliko oprema stvara nesigurnost oko dostupnosti sistema, ograničenja proizvodnje, mrežnog odziva ili dugoročnog održavanja.

Kineski dobavljači zato stoje pred strateškim izborom. Mogu konkurisati samo cenom, ili mogu ponuditi kompletne finansijski održive pakete koji uključuju garancije, lokalni servis, transparentnu dokumentaciju, integraciju sa SCADA sistemima, podršku za testiranje mrežnih kodeksa i tehničke dokaze prihvatljive za kreditore.

Drugi pristup je daleko snažniji.

Baterijska skladišta energije verovatno će postati najvažnije novo područje kineskog repositioniranja.

Kina dominira globalnom proizvodnjom baterija i lancima snabdevanja. Kako SEE region prelazi ka modelima „solarna energija plus skladištenje“, mrežnim baterijama i industrijskim sistemima upravljanja energijom, kineski tehnološki dobavljači mogli bi naići na sve veću tražnju. Albanski projekat od 160 MW solarne energije plus 60 MW baterijskog skladišta pokazuje pravac regionalnog finansiranja, dok saradnja između EPCG i PowerX ukazuje na rastuće ambicije u oblasti skladištenja energije.

Ipak, tržište baterijskih skladišta nije obična prodaja opreme. Ono uključuje protivpožarnu zaštitu, garancije degradacije baterija, softver za dispečiranje, mogućnosti formiranja mreže, sajber bezbednost, integraciju sistema za upravljanje energijom (EMS sistemi), kombinovanje izvora prihoda i garancije performansi. Kineski dobavljači baterija mogu biti izuzetno konkurentni, ali evropski finansijeri zahtevaće veoma snažnu dokumentaciju i punu usklađenost sa tehničkim standardima.

Zbog toga raste značaj nezavisnog inženjerskog nadzora.

Vlasnici projekata, banke i elektroprivrede moraće da proveravaju da li tehničke specifikacije odgovaraju projekcijama prihoda, da li su garancije pravno sprovodive, da li je degradacija pravilno modelovana i da li je integracija sa mrežnim sistemima bezbedna. U tom smislu, kinesko tehnološko prisustvo može čak povećati potrebu za lokalnim i međunarodnim tehničkim nadzorom.

Mrežna infrastruktura predstavlja još jednu verovatnu oblast rasta.

Balkanska elektroenergetska mreža približava se deceniji ozbiljnih zagušenja. Projekti obnovljivih izvora razvijaju se brže od jačanja prenosne mreže. Prekogranični tokovi energije postaju sve volatilniji. Baterijska skladišta i fleksibilna proizvodnja zahtevaju jače trafostanice, zaštitne sisteme i digitalnu kontrolu. Kineski izvođači sa iskustvom u prenosnim sistemima, trafostanicama i energetskoj elektronici mogli bi pokušati da zauzmu jaču poziciju na ovom tržištu.

Ali mrežna infrastruktura ima i ozbiljnu geopolitičku dimenziju.

Prenosni sistemi predstavljaju stratešku infrastrukturu. Tržišta usklađena sa Evropskom unijom detaljno će proveravati tehnološke dobavljače, sajber rizike i operativnu kontrolu. To ne isključuje kinesko učešće, ali čini transparentnost, disciplinu u javnim nabavkama i zaštitu sistema mnogo važnijim.

Isto važi i za digitalne energetske sisteme.

Kako elektroprivrede SEE regiona modernizuju dispečerske centre, brojila, SCADA sisteme, automatizaciju mreže i tržišne platforme, tehnološki izbori sve više će se preplitati sa politikom sajber bezbednosti. Kineski dobavljači mogu ponuditi cenovno konkurentna rešenja, ali će osetljiva infrastruktura prolaziti kroz mnogo detaljnije kontrole regulatora, operatora prenosnih sistema i evropskih partnera.

Za vlade Zapadnog Balkana privlačnost kineskih partnera ostaje jasna. Oni mogu ponuditi EPC kapacitete, dostupnost opreme, finansijske veze i spremnost za ulazak na složena tržišta gde evropski privatni kapital često ostaje oprezan.

Ali finansijsko okruženje se promenilo.

Evropske institucije poput EBRD, EIB i KfW postaju sve važnije za finansiranje obnovljivih izvora energije, mreže i ekoloških projekata širom regiona. Njihovo prisustvo donosi strože standarde javnih nabavki, ESG kriterijume, procedure izdavanja dozvola i dokumentacione zahteve. Projekti koji traže evropski kapital više ne mogu zavisiti samo od političkih dogovora ili ubrzanih EPC modela.

To stvara hibridno investiciono okruženje.

Kineski izvođači mogu graditi projekte finansirane ili delimično osigurane od strane evropskih institucija, ali samo ukoliko ispunjavaju standarde kreditora. Alternativno, kinesko finansiranje može podržati projekte izvan evropskih kreditnih okvira, ali takvi projekti mogu se suočiti sa dodatnim nadzorom ukoliko su povezani sa integracijom na tržište EU, izvozom podložnim mehanizmu CBAM ili povećanom izloženošću javnog duga.

Ovaj hibridni model definisaće narednu fazu kineskog prisustva u SEE regionu.

Stara binarna priča — kinesko finansiranje nasuprot evropskom finansiranju — postaje previše pojednostavljena. U praksi, projekti mogu kombinovati kinesku opremu, lokalne investitore, evropske banke, državne elektroprivrede, međunarodne tehničke savetnike i regulatorne obaveze usklađene sa Evropskom unijom.

Takva složenost favorizuje najdisciplinovanije investitore.

Za investitore ključno pitanje nije da li je kinesko učešće dobro ili loše. Ključno pitanje je da li je struktura projekta finansijski održiva.

Finansijski održiv projekat sa kineskim finansiranjem ili kineskom opremom u SEE regionu moraće da ima jasno vlasništvo, transparentan EPC obim, pravno sprovodive garancije, usklađenost sa mrežnim kodeksima, ekološke dozvole, pouzdane aranžmane održavanja, zaštitu od sajber rizika, realne pretpostavke rada sistema i kredibilnu finansijsku dokumentaciju.

Bez tih elemenata kinesko učešće može smanjiti početne troškove, ali povećati dugoročni rizik projekta.

Sa tim elementima kinesko prisustvo moglo bi ubrzati energetsku tranziciju regiona.

Prilika je ogromna. SEE regionu su potrebni novi obnovljivi kapaciteti, baterijska skladišta, modernizacija prenosne mreže, unapređenje hidroelektrana, balansni kapaciteti i energetska infrastruktura za industriju. Evropski izvođači i proizvođači opreme možda sami neće moći da obezbede dovoljnu brzinu i cenovnu konkurentnost. Kineske kompanije mogu popuniti deo tog prostora ukoliko budu integrisane u projekte sa višim standardima upravljanja.

Upravo tu postaje vidljivo strateško repositioniranje.

Kineske kompanije se ne povlače iz energetskog sektora Jugoistočne Evrope. One se prilagođavaju tržištu u kojem je ugalj slabiji, obnovljivi izvori jači, baterijska skladišta u usponu, mreže zagušenije, a standarde usklađenosti sa Evropskom unijom mnogo teže izbeći.

To prilagođavanje neće biti bez problema. Donosiće sporove, regulatorni nadzor, oprez kreditora i političke debate. Ali će istovremeno stvarati nove kombinacije projekata u oblasti hidroenergije, vetroenergije, solarne energije, skladištenja energije i prenosne infrastrukture.

Pobednici neće biti isključivo kineski niti isključivo evropski projekti. Najjače platforme verovatno će biti one koje kombinuju konkurentnu opremu i građevinske kapacitete sa evropskim standardima upravljanja, transparentnom dokumentacijom i snažnim tehničkim nadzorom.

To je novo infrastrukturno nadmetanje koje se upravo formira širom Jugoistočne Evrope.

Pripremljeno od strane virtu.energy