SEE tržišta električne energije snažno se oporavljaju 19. maja 2026. dok uvoz i solarna proizvodnja preokreću dinamiku cena

Tržišta električne energije u Jugoistočnoj Evropi zabeležila su širok oporavak 19. maja 2026. godine, pri čemu su cene skočile širom Balkana i Mađarske nakon slabije dinamike tokom prethodne sesije usled vikend uslova. Rast je dodatno potkrepljen naglim povećanjem regionalne potrošnje i snažnim rastom prekograničnog uvoza u SEE–Mađarsku balansnu zonu, što je podsetilo investitore koliko brzo se ravnoteža ponude i potražnje može promeniti kada se promeni tok energije.

Cene na balkanskim tržištima najviše reagovale na promenu potražnje

Najizraženiji dnevni pokreti zabeleženi su na niže rangiranim balkanskim tržištima. Na srpskom tržištu SEEPEX cene su skočile za skoro 41% na 123,23 EUR/MWh, dok je tržište Crne Gore BELEN poraslo za 24,6% na 108,84 EUR/MWh. Severna Makedonija (MEMO) zabeležila je rast od 26,3% na 113,22 EUR/MWh, a Albanija (ALPEX) porasla je na 77,29 EUR/MWh, pri čemu je i dalje ostala najjeftinije tržište u regionu.

Mađarski HUPX ostao je regionalni cenovni reper na nivou od 141,79 EUR/MWh, uz blagi dnevni pad. Rumunski OPCOM završio je sesiju na 142,69 EUR/MWh, praktično zadržavajući punu korelaciju sa mađarskim cenama. Tržišta Slovenije (BSP) i Hrvatske (CROPEX) ostala su čvrsto povezana sa centralnoevropskim fundamentima oko 140 EUR/MWh, što ukazuje da se integracija između SEE regiona i centralne Evrope nastavlja.

Uvoz preko granica premašio prag od 835 MW neto

Osnovni pokretač rasta bio je značajan preokret u potražnji: regionalna potrošnja porasla je na 28.647 MW, oko 1.500 MW više nego prethodnog dana. Istovremeno, prekogranični uvoz u SEE–Mađarsku balansnu zonu skočio je za više od 1 GW dnevno.

Struktura uvoza ostaje strateški važna jer glavni prilivi iz Austrije i Slovačke ka Mađarskoj i Jugoistočnoj Evropi porasli su na više od 1.065 MW. To sugeriše nastavak strukturne zavisnosti SEE tržišta od centralnoevropskih balansnih kapaciteta tokom perioda promenljive proizvodnje iz obnovljivih izvora.

Solarni oporavak podigao ponudu, ali večernji pikovi ostali jaki

Dinamika obnovljive proizvodnje značajno se promenila: solarna proizvodnja snažno se oporavila na 5.710 MW, što predstavlja rast od gotovo 945 MW dnevno. Istovremeno, vetroelektrane zabeležile su pad od više od 700 MW na ukupno 2.033 MW.

Razlika između solarne i vetro proizvodnje nastavila je da oblikuje prolećnu volatilnost cena u SEE regionu. Solarni deo sistema dominira tokom podnevnih sati i vrši pritisak na intradnevne cene, dok slabija večernja proizvodnja vetra stvara nagle skokove cena između 19:00 i 22:00 CET. Satne krive na tržištima HUPX, BSP, OPCOM i HENEX pokazale su snažne večernje pikove iznad raspona od oko 230–260 EUR/MWh tokom sati vršnog balansiranja.

Hidro i konvencionalna fleksibilnost dopunjuju sliku

Hidro proizvodnja takođe je značajno porasla, dostigavši 7.366 MW uz podršku povišenih protoka Dunava od oko 6.839 m³/s. Time se dodatno poboljšala fleksibilnost hidro sistema u Rumuniji i širem dunavskom slivu.

Proizvodnja iz uglja i gasa istovremeno je porasla kao odgovor na potrebu sistema za konvencionalnom fleksibilnošću uprkos rastu obnovljivih izvora: proizvodnja iz uglja dostigla je 4.601 MW, dok je proizvodnja iz gasnih elektrana porasla na 3.510 MW.

Terminska tržišta blago oslabljaju uprkos jačem spot okruženju

Iako su spot uslovi bili jači zbog rasta cena tog dana, terminska tržišta blago su oslabila: mađarski nedeljni baseload ugovori pali su ka nivou od oko 102 EUR/MWh, dok su junski forward ugovori za 2026. oslabili na približno 112 EUR/MWh.

Gasna tržišta ostala su relativno stabilna: austrijski CEGH front-month ugovori bili su oko 51,92 EUR/MWh. EU emisije CO₂ ostale su iznad nivoa od 75 EUR/t, što održava strukturni pritisak na ekonomiku proizvodnje iz uglja u SEE regionu.

Fragmentacija tokova energije potvrđuje važnost regionalnog balansa

Rastuća razlika između cena u južnom Balkanu i Centralnoj Evropi vidljiva je kroz primer Grčke: grčko tržište HENEX poraslo je za skoro 30% na 129,48 EUR/MWh, ali i dalje trguje sa diskontom u odnosu na Mađarsku zbog snažnije domaće obnovljive proizvodnje i boljih interkonekcija.

Kada je reč o komercijalnim tokovima, regionalno balansiranje deluje sve fragmentiranije: Rumunija ostaje veliki izvoznik ka Mađarskoj sa prosekom većim od 1.200 MW u poslednjih sedam dana; Grčka snažno izvozi ka Turskoj; Bosna i Hercegovina održava izvoz ka Srbiji i Crnoj Gori. U pozadini ovih kretanja stoji kontinuirana važnost hidro—i lignitne—fleksibilnosti u zapadnobalkanskom sistemu.