Jugoistočna Evropa 2026–2028: volatilnost cena, CBAM pritisak i investicioni prioriteti u fleksibilnosti

Jugoistočna Evropa se sve više profilira kao ključni „test poligon“ evropskog elektroenergetskog tržišta: region istovremeno ubrzava solarne kapacitete, zadržava nasleđeni ugalj, suočava se s hidrološkom volatilnošću i radi u uslovima ograničene mrežne infrastrukture. Na to se nadovezuje nedovršena tržišna integracija i rastuća potreba za skladištenjem energije, uz dodatni pritisak mehanizma za prekogranično usklađivanje emisija ugljenika (CBAM). Za investitore i kompanije, kombinacija rizika i prilika u narednom periodu biće određena time koliko brzo se gradi fleksibilnost, mrežna sposobnost i tržišna sofisticiranost.

Osnovni scenario: cene ostaju volatilne, a struktura postaje važnija od nivoa

U osnovnom scenariju za period 2026–2028. fokus nije na tome da li će prosečne veleprodajne cene biti „visoke“ ili „niske“, već na očekivanju kontinuirane volatilnosti. Prosečne cene mogu ostati ispod ekstremnih nivoa iz energetske krize, ali način formiranja cena dobija presudnu ulogu: podnevne cene verovatno slabe zbog rasta solarne proizvodnje, dok večernje cene ostaju pod pritiskom kada je potrošnja visoka, a fleksibilni kapaciteti ograničeni.

Analize ACER-a o cenovnim skokovima iz 2024. godine i o trajnom jazu cena između Jugoistočne i Centralne Evrope tokom 2025. i početka 2026. podržavaju ovaj obrazac. Drugim rečima, investicije koje računaju samo na stabilan „prosjek“ rizikuju promašaj: vrednost se pomera ka sposobnosti da se reaguje na vremenski raspored proizvodnje i potrošnje.

Prvi investicioni signal: skladištenje energije kao infrastruktura

Skladištenje energije je prvi veliki signal promene investicionog fokusa. U tekstu se naglašava da baterije prelaze put od opcionalnog unapređenja do ključne infrastrukture za upravljanje sistemskim stresovima. Kao primer brzine prelaska ka fleksibilnim ulaganjima navodi se bugarski program RESTORE: uključuje 3.000 MWh operativnog kapaciteta i širi portfelj projekata od oko 9,7 GWh.

Drugi signal: vrednost mreže, interkonekcija i pravila korišćenja kapaciteta

Drugi signal odnosi se na mrežu—prenosni kapaciteti, interkonekcije, upravljanje zagušenjima i prekogranična alokacija biće odlučujući faktori za efikasno funkcionisanje tržišta. ACER je preporučio bolje korišćenje dostupnih mrežnih kapaciteta kroz implementaciju pravila od 70% prekograničnog kapaciteta, širu primenu flow-based metodologije i proširenje tržišne integracije (market coupling) na države koje nisu članice EU.

Za investitore to znači da „koliko“ energije može da se proizvede sve manje govori celu priču bez odgovarajućeg „kako“—odnosno bez mogućnosti da se energija prenese tamo gde je potrebna.

Treći signal: tržišna granularnost traži nove sposobnosti trgovanja i balansa

Treći signal je rastuća tržišna sofisticiranost. Prelazak EU na trgovanje u 15-minutnim intervalima na dnevnom tržištu odražava sistem u kojem se vrednost električne energije brzo menja tokom dana. Jugoistočna Evropa će zato morati da razvije trgovinske modele, prognostičke alate i balansne kapacitete koji odgovaraju toj granularnosti.

Četvrti signal: izloženost ugljeniku preko CBAM-a

Izloženost ugljeniku već utiče na komercijalne odnose između EU i Zapadnog Balkana kroz CBAM. Sekretarijat Energetske zajednice izvestio je o padu od 25% u komercijalno zakazanoj razmeni električne energije između EU i Zapadnog Balkana u prvom kvartalu 2026. Dodatno, dnevne cene u državama ugovornicama bile su u proseku oko 30 €/MWh niže nego u susednim EU tržištima.

Ovi podaci ukazuju da regulatorni troškovi nisu samo „trošak po toni“, već mogu menjati tokove trgovine i relativnu konkurentnost cena.

Ko su potencijalni dobitnici—i gde se vrednost prelama

Mappa potencijalnih dobitnika u tekstu je jasno strukturirana prema tome gde sistem dobija fleksibilnost:

Fleksibilni kapaciteti: baterije, pumpno-akumulacione hidroelektrane, fleksibilno upravljanje hidro sistemima, upravljanje potrošnjom i brze termoelektrane—kapaciteti koji profitiraju od razlika u cenama i sistemskih stresova.

Sofisticirani trgovci i optimizatori: kako tržište ulazi u okruženje negativnih cena, širi se upotreba 15-minutnih proizvoda i raste intradnevna volatilnost; vrednost se pomera ka prognoziranju i upravljanju fleksibilnošću.

Projekti obnovljivih izvora sa skladištenjem ili hibridnom strukturom: samostalni solarni projekti bez skladištenja ostaju predmet gradnje, ali im raste rizik zbog cenovnog izlaganja.

Industrijski potrošači sa fleksibilnom potrošnjom: kompanije koje mogu da pomere potrošnju ka periodima niskih cena pretvaraju volatilnost u finansijsku uštedu.

Investitori u mrežnu infrastrukturu: jačanje prenosne mreže, trafostanica, digitalnih tehnologija upravljanja mrežom i interkonekcija postaje centralno za integraciju tržišta.

Kome preti gubitak—od nehedžovanih potrošača do zastarelih kapaciteta

S druge strane, tekst identifikuje potencijalne gubitnike:

Nedovoljno hedžovani potrošači, koji ostaju izloženi cenovnim skokovima.

Samostalni solarni projekti bez skladištenja ili zaštite od profilnog rizika, kod kojih može doći do pada vrednosti proizvodnje.

Zastareli ugljeni kapaciteti, suočeni s rastućim troškovima ugljenika, zagađenjem i finansiranjem.

Kominunalna preduzeća koja odlažu tranziciju, koja mogu izgubiti izvozne prihode i tržišnu poziciju.

Donošenje odluka koje usporava tržišnu integraciju, što može dovesti do toga da potrošači plaćaju cenu fragmentisanog sistema.

Dva scenarija za budućnost: konkurentnost koridora čiste energije ili novi talasi šokova

Tekst postavlja dva moguća puta razvoja. Optimistički scenario podrazumeva bržu izgradnju skladišta, jaču mrežu, napredak tržišne integracije, bolje balansne mehanizme i industrijsku fleksibilnost—što bi moglo smanjiti krizne situacije i poboljšati integraciju obnovljivih izvora. U tom slučaju region bi mogao postati konkurentan koridor čiste energije između EU i Zapadnog Balkana.

Pesimistički scenario je takođe realan: vruća i sušna leta uz slab hidrološki učinak, volatilnost cena gasa, problemi u mreži te trgovinske tenzije povezane sa CBAM-om mogli bi zajedno dovesti do novih perioda snažnih cenovnih šokova.

Završna poruka: problem nije potencijal nego fleksibilnost, integracija i dizajn tržišta

Strateški zaključak teksta je jednostavan: Jugoistočna Evropa nema manjak energetskog potencijala—problem leži u nedostatku fleksibilnosti, integracije i investicionog dizajna koji podržava novo okruženje. Naredne dve godine nagradiće one koji razumeju da električna energija više nije roba koja se prodaje samo po količini; ona je zavisna od vremena, lokacije i ugljeničnog intenziteta. To je novo elektroenergetsko tržište Jugoistočne Evrope.