Kako industrijski kupci u Jugoistočnoj Evropi treba da preurede nabavku električne energije u eri satne volatilnosti

Industrijski kupci električne energije u Jugoistočnoj Evropi danas se suočavaju sa tržištem koje se suštinski razlikuje od onog pre jedne decenije. Umesto modela nabavke zasnovanog na godišnjim količinama, baznim (baseload) ugovorima i pregovorima sa snabdevačima, nova realnost je oblikovana satnom volatilnošću, kanibalizacijom cena solarne energije, večernjim vršnim opterećenjima, troškovima balansiranja i regulatornom tranzicijom.

Za investitore i uprave kompanija to nije samo operativna promena već rizik upravljanja troškovima: prosečna godišnja cena može izgledati povoljno, ali ne mora odražavati izloženost skupim večernjim satima. S druge strane, kupci sa fleksibilnijim režimom rada mogu imati koristi od niskih ili čak negativnih cena tokom podneva.

Zašto više nije dovoljno gledati proseke

Prva posledica novog tržišta je da prosečne cene više ne daju potpunu sliku. Kupac može obezbediti naizgled povoljnu godišnju cenu, a ipak ostati izložen značajnom riziku ako se najveći deo potrošnje odvija u skupljim večernjim satima. Obrnuto, fleksibilna proizvodnja ili potrošnja može pretvoriti intradnevne razlike cena u finansijsku prednost.

Zbog toga industrijska nabavka mora da pređe sa pristupa koji polazi od baznog opterećenja na pristup zasnovan na obliku potrošnje (shape risk). Drugim rečima, ugovor nije “dovoljno dobar” samo zato što pokriva ukupnu količinu; važan je i satni raspored.

Evropski trendovi: pad cena uz velike nacionalne razlike

Širi evropski kontekst je mešovit. Eurostat je izvestio da su cene električne energije za ne-domaćinstva u EU pale za 5,4% u drugoj polovini 2025. godine u odnosu na isti period 2024, kao i za 3,5% u odnosu na prvu polovinu 2025. Međutim, nacionalni rezultati značajno variraju, a računi za električnu energiju i dalje zavise od poreza, mrežnih naknada, taksi i strukture ugovora.

U takvom okruženju za Jugoistočnu Evropu ključni problem nije samo nivo cena već volatilnost. Analize ACER-a ukazuju da su cenovni skokovi u 2024. godini bili koncentrisani u večernjim satima i povezani sa ograničenom fleksibilnošću sistema i zagušenim prekograničnim kapacitetima.

Pet praktičnih zaključaka za industrijske kupce

1) Solarni PPA nije isto što i kompletno hedžovanje potrošnje. Solarna proizvodnja je koncentrisana tokom dana. Ako fabrika najveći deo potrošnje ima u večernjim ili noćnim satima, solarni PPA može ostaviti rezidualnu izloženost tržišnim cenama. Kupci treba da uporede satni profil proizvodnje iz PPA sa svojim profilom potrošnje.

2) Potrebno je jasno definisati ko snosi rizik negativnih cena. Kako se negativne cene šire na tržišta poput srpskog SEEPEX-a, ugovorne klauzule postaju presudne. PPA koji ne definiše tretman negativnih cena, curtailment (ograničenje proizvodnje) i troškove balansiranja može stvoriti neočekivane obaveze. U tekstu se navodi da je SEEPEX uveo negativne cene u maju 2026. godine, usklađujući srpsko organizovano tržište sa evropskim cenovnim signalima.

3) Strukturisani (shaped) PPA aranžmani dobijaju na značaju. Fiksni “zeleni” PPA sve češće nije dovoljan. Kupcima mogu biti potrebni solar-plus-storage ugovori, “sleeved” strukture, hibridni solarno-vetro proizvodi ili prilagođeni ugovori snabdevača koji bolje prate profil potrošnje. Takvi aranžmani mogu biti skuplji od osnovne solarne energije, ali cilj im je smanjenje shape risk-a.

4) Fleksibilnost postaje alat nabavke energije. Industrijski pogoni koji mogu da pomeraju proizvodnju ili upravljaju procesima (prethodno hlade, skladište toplotu, pumpaju vodu ili pune baterije) mogu monetizovati periode niskih cena. U tržištu sa većim intradnevnim razlikama cena fleksibilna potrošnja dobija funkciju zaštite (hedge).

5) Nabavka mora biti bliže povezana s operacijama i finansijama. Kupovina energije više nije samo ugovorna aktivnost već operativna strategija. Finansijski direktor, menadžer postrojenja, tim za održivost i nabavku moraju razumeti satni profil potrošnje, vršnu izloženost, rizik balansiranja i ciljeve dekarbonizacije.

Lista koraka: od mapiranja po satima do portfolija ugovora

Tekst predlaže praktičnu listu koja počinje mapiranjem potrošnje po satima umesto oslanjanja isključivo na godišnje vrednosti. Zatim sledi poređenje profila potrošnje i profila PPA ugovora te analiza izloženosti večernjim vršnim cenama. Poseban naglasak stavljen je na definisanje tretmana negativnih cena i ograničenja proizvodnje u ugovorima.

Dodatno se preporučuje procena mogućnosti baterija ili upravljanja potrošnjom, razdvajanje cene energije od mrežnih troškova, poreza i balansnih troškova te korišćenje portfolija različitih ugovornih struktura umesto jednog hedža. Na kraju se navodi potreba za procenom prekograničnih i regulatornih rizika ako kompanije posluju na više SEE tržišta.

Najuspešniji industrijski kupci u Jugoistočnoj Evropi neće težiti samo nižoj električnoj energiji već “pametnijoj” nabavci: usklađivanje ugovora sa operacijama, korišćenje fleksibilnosti gde je moguće i tretiranje volatilnosti kao upravljivog rizika umesto neizbežnog troška. U sledećoj fazi razvoja SEE tržišta električne energije konkurentska prednost će proizaći iz razumevanja vremena—kada se energija koristi i kako to vreme utiče na cenu koju kompanija realno plaća.