Černavoda zadržava drugi reaktor u pogonu dok Dunav ostaje na rekordno niskom vodostaju

Nuklearna elektrana Černavoda u Rumuniji zadržaće Drugi blok priključen na elektroenergetsku mrežu nakon tehničke procene koja je zaključila da reaktor može bezbedno da nastavi rad uprkos izuzetno niskom vodostaju Dunava. Za investitore i tržišne učesnike to je važan signal jer stabilna, nisko-emisiona proizvodnja ostaje dostupna u trenutku kada hidrološki rizici već pogađaju region.

Revidirana odluka posle gašenja Prvog bloka

Kompanija Nuclearelectrica ranije je saopštila da bi Drugi blok mogao biti isključen nakon što je Prvi blok već odvojen sa mreže zbog istih uslova izazvanih sušom. Revidirana odluka omogućava nastavak rada značajnog izvora električne energije sa niskim emisijama ugljenika, što dolazi u periodu kada se Mađarska suočava sa sopstvenim ograničenjima u nuklearnoj proizvodnji, a regionalna potražnja za električnom energijom ostaje visoka.

Uslovni nastavak rada pod pojačanim nadzorom

Oba reaktora u Černavodi nalaze se pod pojačanim nadzorom. Radni parametri, uslovi za rashladnu vodu i sigurnosne margine prate se kontinuirano u skladu sa procedurama predviđenim za situacije ekstremne suše. Drugi blok će ostati u pogonu sve dok su ti kriterijumi ispunjeni, ali bi mogao biti isključen u kratkom roku ako nivo Dunava nastavi da opada.

Šta bi značilo isključenje oba reaktora

Zadržavanje Drugog bloka smanjuje neposredni pritisak na elektroenergetski bilans Rumunije. Gubitak oba reaktora uklonio bi značajan izvor stabilne proizvodnje i primorao sistem da se u većoj meri osloni na gasne elektrane, proizvodnju iz obnovljivih izvora energije, baterijske sisteme za skladištenje energije i uvoz električne energije.

Privremeni premijer Rumunije Ilije Boložan već je pozvao domaćinstva i velike industrijske potrošače da smanje potrošnju tokom večernjeg vršnog opterećenja, pripremajući se za mogući scenario gubitka oba reaktora. Apel ističe koliko je teško nadoknaditi nuklearnu proizvodnju kada solarna proizvodnja slabi i kada su mogućnosti regionalnog uvoza ograničene.

Regionalni lanac snabdevanja pod stresom

Rumunski elektroenergetski sistem raspolaže alternativnim izvorima snabdevanja, uključujući hidroelektrane, gasne elektrane, termoelektrane na ugalj i vetroelektrane, kao i brzo rastuće kapacitete solarnih elektrana. Ipak, njihova raspoloživost zavisi od vremenskih uslova, dok bi uvoz mogao postati skuplji ukoliko Mađarska istovremeno bude tražila dodatne količine na regionalnom tržištu.

Zadržavanje Drugog bloka Černavode zato predstavlja podršku ne samo Rumuniji već i širem tržištu jugoistočne Evrope. Izvoz električne energije iz Rumunije ka Mađarskoj značajno je povećan nakon smanjenja proizvodnje u elektrani Paks, produbljujući mađarski deficit. Istovremeno, Rumunija je povećala uvoz iz Bugarske, čime se formira regionalni lanac snabdevanja ka severu.

Nuklearna bezbednost ima prednost nad tržišnim potrebama

Odluka o nastavku rada nije trajna već uslovna: procedure nuklearne bezbednosti imaju prednost nad tržišnim potrebama. To znači da bi dalje pogoršanje uslova na Dunavu dovelo do kontrolisanog gašenja reaktora bez obzira na posledice po cene električne energije.

Istovremeni pritisak na Paks i Černavodu pokazuje koliko hidrološki rizici mogu biti relevantni za nuklearnu proizvodnju širom regiona: nizak vodostaj reka više nije problem samo za hidroelektrane, već može ograničiti rad nekih od ključnih baznih kapaciteta u centralnoj i jugoistočnoj Evropi.