Rumunija: potrošnja električne energije u padu, ali proizvodnja raste zahvaljujući hidro i obnovljivim izvorima

Rumunija je početkom 2026. godine pokazala razdvojene trendove na tržištu električne energije: potrošnja je opala, ali je proizvodnja porasla zahvaljujući snažnijem oslanjanju na hidro i druge obnovljive izvore. Takav rasplet utiče i na bilans trgovine energijom, jer se izvoz povećao, dok je uvoz smanjen.

Potrošnja u padu, uz različite dinamike po sektorima

Prema podacima koje je objavio Nacionalni institut za statistiku (INS) Rumunije, potrošnja električne energije u prva četiri meseca 2026. godine iznosila je 16,53 TWh, što predstavlja pad od 2,7% u odnosu na isti period 2025. godine. Podaci ukazuju na mešovite trendove po sektorima: industrijska potrošnja dostigla je 12,67 TWh, uz blagi pad od 0,4% na godišnjem nivou.

Potrošnja domaćinstava smanjena je znatno izraženije, za 10,1%, i iznosila je 3,72 TWh. Nasuprot tome, potrošnja za javnu rasvetu porasla je za 0,8%, na oko 143,2 GWh.

Proizvodnja raste uprkos slabijoj termo i nuklearnoj proizvodnji

Na strani proizvodnje ukupna proizvodnja električne energije porasla je na 18,55 TWh, što predstavlja povećanje od 8,5% u odnosu na prethodnu godinu. Rast je pre svega bio vođen snažnom hidroenergetskom i obnovljivom proizvodnjom, uprkos padu termoelektrana i nuklearne proizvodnje.

Proizvodnja u termoelektranama smanjena je za 3,6%, na 5,78 TWh. Proizvodnja u nuklearnoj elektrani Cernavodă pala je za 2,9%, na 3,82 TWh. Hidroenergija je zabeležila snažan rast od 31,5%, dostigavši 5,12 TWh. Vetroenergija je porasla za 12,5%, na 2,39 TWh. Solarna proizvodnja (uključujući prosumere) skočila je za 26,4%, na 1,43 TWh.

Jačanje izvoza i slabiji uvoz

Spoljnotrgovinski bilans električne energije Rumunije pokazuje jačanje izvoza: izvoz je porastao za 16% na 5,15 TWh u istom periodu. Istovremeno, uvoz je smanjen za 14,4%, na 5,29 TWh.

Kretanja primarnih energetskih resursa: pad uglja i nafte

Kada su u pitanju primarni energetski resursi, ukupna proizvodnja u prva četiri meseca 2026. godine iznosila je 5.498,6 miliona tona ekvivalenta nafte (toe), što predstavlja pad od 1,5% u odnosu na prethodnu godinu. Proizvodnja uglja smanjena je za 18,6%, na 513,1 miliona toe; proizvodnja nafte pala je za 8,1%, na 771,9 miliona toe; dok je proizvodnja prirodnog gasa zabeležila blagi pad od 1%, na 2.507,9 miliona toe.

Zajedno posmatrano—pad potrošnje uz rast domaće proizvodnje—ukazuje da se početkom ove godine struktura energetskog miksa dodatno pomerila ka hidro i obnovljivim izvorima. To se direktno odrazilo i na trgovinski bilans električne energije kroz veći izvoz uz manji uvoz.