Evropske distributivne mreže: ulaganja do 48 milijardi evra do 2027, ali rokovi priključenja ostaju ključni rizik

Planirani rast ulaganja u evropske elektrodistributivne mreže do 48 milijardi evra u 2027. godini dolazi pod pritiskom širenja obnovljivih izvora energije, razvoja baterijskih sistema za skladištenje i rasta potrošnje električne energije. Za investitore i razvojne timove to znači da se fokus pomera sa same izgradnje infrastrukture na realnost rokova priključenja — jer bez njih komercijalna vrednost projekata postaje teže predvidiva.

Ulaganja rastu, ali mreža ne stiže istom brzinom

Godišnja ulaganja širom EU i Norveške porasla su sa 24 milijarde evra u 2021. na 36 milijardi evra u 2024. godini. Dodatna sredstva će biti potrebna kako bi se omogućilo priključenje novih projekata i ojačala infrastruktura koja je prvobitno građena za manje decentralizovan elektroenergetski sistem.

Istovremeno, zahtevi za priključenje ukazuju na razmere izazova. Italija ima oko 348 GW varijabilnih kapaciteta iz obnovljivih izvora koji čekaju pristup mreži, uz približno 277 GW zahteva za skladištenje energije na prenosnom nivou. U Nemačkoj je obim zahteva za priključenje sistema za skladištenje oko 480 GW.

Zašto brojke ne predstavljaju “realnu” izgradnju, ali signaliziraju jaz

Ovi obimi premašuju kapacitete koji bi verovatno mogli biti izgrađeni, jer zahtevi uključuju i spekulativne ili projekte koji se međusobno preklapaju. Ipak, čak i uz tu napomenu, podaci ukazuju na sve veći nesklad između razvojnih planova i raspoloživog pristupa mreži.

Operativni kapacitet velikih sistema za skladištenje energije u EU više se nego udvostručio tokom 2025. godine, dostigavši oko 11,2 GW početkom 2026. godine; Nemačka je učestvovala sa približno 2,9 GW. To pokazuje da se deo tranzicije već odvija brže nego ranije, ali redovi za priključenje sugerišu da infrastruktura još ne prati tempo razvoja.

Finansiranje nije dovoljno: dozvole, oprema i radna snaga ostaju ograničenja

Samo finansiranje neće rešiti kašnjenja u priključenju. Izdavanje dozvola, dostupnost opreme, nedostatak radne snage i brzina kojom regulisani operatori mogu da nadoknade troškove ulaganja i dalje predstavljaju ograničenja za razvoj mreže.

Za investitore to ima direktne implikacije: komercijalna vrednost projekta iz obnovljivih izvora ili sistema za skladištenje energije sve više zavisi od sposobnosti da se obezbedi realan rok priključenja na mrežu — uz zemljište, dozvole i finansiranje.