Cene struje u Srbiji i Crnoj Gori rastu uprkos jačoj solarnoj proizvodnji, dok se Mađarska premija smanjuje

Cene električne energije u Srbiji i Crnoj Gori nastavile su da rastu na regionalnim day-ahead tržištima, čak i dok se u delu regiona beleži pad referentnih cena. Za kupce to znači skuplju nabavku na kratkom horizontu, a istovremeno otvara pitanje koliko sama povećanja solarne proizvodnje mogu da ublaže potrebu za energijom iz uvoza.

Day-ahead: rast u Srbiji i Crnoj Gori, pad u Mađarskoj i Rumuniji

Na srpskom SEEPEX day-ahead tržištu cena je porasla za 26,8 evra/MWh, na 196,49 evra/MWh. Na crnogorskom tržištu BELEN cena je povećana za 22,1 evra/MWh, na 232,03 evra/MWh. Time je premija Crne Gore u odnosu na Srbiju porasla na 35,54 evra/MWh.

Suprotno tome, mađarska HUPX cena pala je za 7,9 evra/MWh, na 224,81 evra/MWh. Rumunski OPCOM zabeležio je pad od 5,7 evra/MWh, na 222,73 evra/MWh. Srbija je ostala 28,32 evra/MWh ispod Mađarske, dok je Crna Gora bila 7,22 evra/MWh iznad mađarskog tržišta.

Nemačka poskupljuje više nego region: premija Mađarske se smanjuje

Najizraženija promena odnosa regionalnih referentnih cena zabeležena je u Nemačkoj. Tamo je day-ahead cena porasla za 45,1 evra/MWh, na 201,70 evra/MWh. Kao posledica toga smanjena je premija Mađarske u odnosu na Nemačku za oko 53 evra/MWh, na 23,11 evra/MWh.

U tekstu se naglašava da približavanje cena prvenstveno proizlazi iz rasta nemačke cene, a ne iz šireg pada cena u jugoistočnoj Evropi.

Južna tržišta idu različitim pravcima

Na južnim tržištima kretanja su ostala neujednačena. Albanija je zabeležila pad od 37,6 evra/MWh, na 239,50 evra/MWh i pritom ostala najskuplje tržište u posmatranoj grupi jugoistočne Evrope. Severna Makedonija zabeležila je rast od 36,9 evra/MWh do 182,32 evra/MWh. Grčka je poskupela za 17,9 evra/MWh do 167,42 evra/MWh i zadržala najnižu dnevnu prosečnu cenu.

Razlika između Albanije i Grčke iznosila je 72,08 evra/MWh. Takve razlike mogu stvoriti podsticaje za prekograničnu trgovinu, ali same dnevne razlike ne pokazuju da li su prenosni kapaciteti bili dostupni niti da li bi bilo moguće ostvariti punu trgovačku maržu.

Bugarska je porasla za 3,6 evra/MWh na 207,38 evra/MWh. Slovenija i Hrvatska zabeležile su manja povećanja—220,09 odnosno 221,06 evra/MWh. Italija je poskupela za 23,2 evra/MWh na 233,27 evra/MWh; Crna Gora bila je svega 1,24 evra/MWh ispod italijanske referentne cene.

Povećana solarna proizvodnja nije uklonila potrebu za uvozom

Regionalni bilans snabdevanja pokazao je male promene potrošnje uz veću zavisnost od uvoza. Prognozirana potrošnja na tržištima Mađarske i jugoistočne Evrope obuhvaćenim izveštajem povećana je za 33 MW na ukupno 29.143 MW. Istovremeno neto uvoz porastao je za približno 309 MW na 2.049 MW (oko sedam% potrošnje).

Prognozirana proizvodnja iz solarnih elektrana povećana je za 857 MW na 6.719 MW. Proizvodnja iz vetra pala je za 587 MW na 1.288 MW. Ukupno povećanje proizvodnje iz obnovljivih izvora od oko 270 MW poklopilo se sa većom potrebom za uvozom—što ukazuje da veća solarna proizvodnja nije uklonila potrebu za dodatnim snabdevanjem iz inostranstva.

Tokovi kroz koridor Austrija–Slovačka: manji neto priliv

Prosečan neto priliv električne energije kroz koridor Austrija–Slovačka smanjen je za 20 MW na 1.455 MW. Po nacionalnim bilansima Rumunija je uvozila 1.514 MW i Hrvatska 1.091 MW te Srbija 773 MW; Bugarska je izvozila 1.498 MW a Grčka izvozila po bilansu tokova od 655 MW.

U tekstu se precizira da navedene vrednosti predstavljaju tokove električne energije—ne obim trgovine na berzama.

Terminske cene: uprkos spot padu razlika prema Nemačkoj ostaje

Cenovni signali preko termina ukazuju da premija Mađarske ima trajnu komponentu uprkos smanjenju spot razlike. Cena mađarske električne energije za narednu (42.) nedelju pala je za dva evra/MWh na okošenu vrednost od 201 evro/MWh; međutim premija Mađarske u odnosu na Nemačku povećana je za jedanaest evra/MWh na ukupno56 ,50 evra/MWh.

Novembarski ugovor za Mađarsku poskupeo je za jedan evro/MWh na209 eura/ Mwh , dok se odgovarajuća razlika prema Nemačkoj povećala na40 eura/ Mwh .

Troškovi goriva i emisija ostaju visoki

Cene gasa ostale su povišene: austrijska kotacija CEGH iznosila je75 ,51 eura/ Mwh , a grčka67 ,50 eura/ Mwh . Cena emisijskih dozvola dostigla je83 ,87 eura/t—što predstavlja značajan trošak pri proizvodnji električne energije iz fosilnih goriva.

Šta to znači za kupce u Srbiji i Crnoj Gori

Za kupce u Srbiji i Crnoj Gori neposredan signal jesu viši troškovi nabavke električne energije uprkos stabilnijoj regionalnoj potrošnji i većoj proizvodnji iz solarnih elektrana. Pad referentne cene u Mađarskoj doneo bi ograničeno olakšanje: lokalne cene su porasle zbog regionalnih razlika i tokova snabdevanja koji idu ka većem oslanjanju na import—dok terminske razlike i dalje ukazuju da regionalna premija nije nestala.