Cene električne energije u jugoistočnoj Evropi rastu: oporavak potražnje i slabija proizvodnja iz vetra podigli premiju Mađarske

Cene električne energije u jugoistočnoj Evropi skočile su u ponedeljak, 5. oktobra, dok se oporavak potrošnje za radne dane sudario sa padom proizvodnje iz vetra. Rezultat je bio širi regionalni cenovni jaz, a posebno se istakla Mađarska čija je premija u odnosu na Nemačku naglo porasla.

Day-ahead poskupljenja na ključnim berzama

Na mađarskom HUPX tržištu prosečna day-ahead cena porasla je za 71,90 evra, na 232,76 evra/MWh. Na rumunskom OPCOM-u rast je bio još izraženiji po apsolutnom iznosu: cena je povećana za 67,50 evra, na 228,48 evra/MWh. Albanija je zabeležila najveći skok među obuhvaćenim tržištima — sa 119,80 evra na 277,08 evra/MWh.

Više potražnje i manje vetra zategli balans

Rast cena pratio je prognozirani porast regionalne potrošnje električne energije na prosečnih 28.706 MW, što je za 2.758 MW (10,6%) više nego u nedelju. Istovremeno se očekivalo da će proizvodnja iz vetra pasti za 886 MW, na 2.093 MW, dok je solarna proizvodnja smanjena za 87 MW, na 5.549 MW.

Kombinacija većeg opterećenja i niže proizvodnje iz obnovljivih izvora ukazala je na približno 3.731 MW dodatnih potreba za snabdevanjem iz drugih izvora i/ili kroz uvoz u odnosu na prethodni dan. Iako podaci sugerišu zategnutiji balans tokom radnog dana, tekst ne precizira koliki je doprinos pojedinačnih faktora imao na cenama po svakom tržištu.

Uvoz raste, ali razlika između Mađarske i Nemačke se širi

Regionalni neto uvoz povećan je za 532 MW, na 1.636 MW. Dotoci iz Austrije i Slovačke ka Mađarskoj i Sloveniji porasli su za 296 MW, na 1.326 MW, što upućuje na veće oslanjanje na snabdevanje sa susednih tržišta centralne Evrope.

Nemačka se kretala u suprotnom smeru: prosečna day-ahead cena pala je za 11,70 evra, na 156,62 evra/MWh. Austrija je pritom zabeležila rast od 43,20 evra, na 200,33 evra/MWh. Zbog toga se razlika između Mađarske i Nemačke promenila sa diskonta od oko 7,40 evra/MWh u nedelju na značajnu premiju Mađarske u ponedeljak — ta premija iznosila je 76,14 evra/MWh.

Tekst ističe da ovakva divergencija stvara cenovni podsticaj za isporuke ka Mađarskoj. Međutim, da li su trgovci mogli da realizuju tu razliku zavisilo bi od raspoloživog prekograničnog kapaciteta kao i satnih cena i troškova prenosa; dnevni proseci sami po sebi ne predstavljaju dokaz ostvarive trgovačke marže.

Region: od CROPEX do SEEPEX — cene ostaju ispod mađarskog nivoa

Hrvatski CROPEX porastao je za 59,80 evra na 219,83 evra/MWh, dok je slovenački BSP povećan za 58,50 evra na 217,71 evra/MWh. Oba tržišta ostala su ispod mađarskog nivoa: razlika je bila 12,93 evra/MWh odnosno 15,05 evra/MWh.

Bugarski IBEX porastao je za 56,10 evra na 203,78 evra/MWh; crnogorski BELEN povećan je za 51,60 evra na 209,92 evra/MWh. Srbija je zabeležila manji rast: SEEPEX je porastao za samo14?70? (14)?? — precizno navedeno: porastao je za 14,70 evra na169?68? (169)?? — precizno navedeno: SEEPEX porastao za 14,70? (14)??; prema tekstu: “na 169,68” — čime ostaje ispod Mađarske i Rumunije (63,08 odnosno58?80?) — prema tekstu: ispod Mađarske 63,08 i ispod Rumunije 58,80 eura/MWh.

Srbija je ipak imala prosečan neto uvoz od862 MW (prema tekstu), što pokazuje da tržište može istovremeno biti neto uvoznik i zadržati cenovni diskont prema susednim berzama.

Neto tokovi po zemljama i dodatna disperzija

Neto uvoz Rumunije iznosio je1.407 MW; Hrvatske1.090 MW; a Mađarske627 MW. Bugarska i Grčka bile su u suprotnom režimu sa neto izvozom od1.445 MW odnosno992 MW.

Grčki HENEX porastao je za38?70? (38)?? — prema tekstu: “za 38,70” — na149?51? (149)?? — prema tekstu: “na 149,51” eura/MWh), ostajući83?26? (83)?? — prema tekstu: “za 83,26” eura/MWh ispod Mađarske. Severna Makedonija imala je najnižu day-ahead cenu među navedenim tržištima:145?40? (145)?? — prema tekstu: “od 145,40” eura/MWh nakon rasta od13?70? (13)?? — prema tekstu: “rast od 13,70” eura/MWh). Razlika između Severne Makedonije i Albanije dostigla je131?68? (131)?? — prema tekstu: “131,68” eura/MWh,” ukazujući na neujednačenu raspodelu regionalnog cenovnog pritiska.

Spot skok bez istog trenda na terminskom tržištu

Iako su spot cene skočile tokom ponedeljka nije došlo do paralelnog kretanja na terminskom delu krive. Mađarska cena električne energije za41. nedelju pala je za3?50? (3)?? — prema tekstu: “za 3,50” — na196 eura/MWh; dok je za42. nedelju smanjena za4 eura na203 eura/MWh. Novembar se zadržao oko208 eura/MWh i ostao ispod ponedeljne spot cene.

Cene goriva i emisija ostale relativno stabilne

Kretanja troškova bila su merena: spot cena gasa na austrijskom CEGH-u porasla je za0?20 (0)?? — prema tekstu: “za 0,20” — na75?22 (75)?? — prema tekstu: “na 75,22” eura/MWh; cena gasa u Grčkoj pala je za2?30 (2)?? — prema tekstu: “za 2,30” — na69 eura/MWh; dok su dozvole EU ETS ostale nepromenjene pri84?42 (84)?? — prema tekstu: “84,42” eura po toni.

Najsnažniji signal ponedeljka zato nije bio samo rast ukupnog nivoa cena već širenje razlika između tržišta električne energije u regionu: uz povećan uvoz kao odgovor sistema na višu potrošnju tokom radnog dana, premija Mađarske nad Nemačkom ipak se naglo povećala upravo zbog kombinacije faktora koji utiču na dostupnost snabdevanja preko granica.