Dan-unapred tržište struje u jugoistočnoj Evropi se ponovo razdvaja: Mađarska i Rumunija rastu, Srbija i Grčka ostaju u dubokom diskontu

Regionalno dan-unapred tržište električne energije u jugoistočnoj Evropi za isporuku 29. septembra pokazalo je sve izraženiju podelu između severa i juga, kao i između istoka i zapada. Dok su Mađarska, Rumunija i Bugarska zabeležile rast cena, Srbija, Grčka, Crna Gora i Severna Makedonija ostale su uz velike diskonte—trend koji investitorima signalizira da se vrednost sve više formira kroz raspoloživi prekogranični prenosni kapacitet, a ne kroz jedan zajednički regionalni “prosek”.

Rast cena na HUPX-u i u Rumuniji, pad na SEEPEX-u i u Grčkoj

Na mađarskom HUPX-u bazna cena porasla je za 8,9 €/MWh na 170,11 €/MWh. Rumunija je zabeležila rast od 15,6 € na 169,92 €/MWh, dok je Bugarska poskupela za 15,7 € na 161,82 €/MWh. Hrvatska je dostigla 172,76 €/MWh, a Slovenija 174,01 €/MWh.

Suprotno tome, cena na srpskom SEEPEX-u pala je na svega 110,06 €/MWh. Grčka je pojeftinila na 121,97 €/MWh, Crna Gora na 130,96 €/MWh, a Severna Makedonija na 132,21 €/MWh.

Diskonti se šire: Srbija gotovo 60 €/MWh ispod Mađarske

Rezultat je bio neuobičajeno fragmentisan regionalni raspon cena. Srbija je trgovala gotovo 60 €/MWh ispod Mađarske; Grčka je bila oko 48 €/MWh ispod HUPX-a; Crna Gora i Severna Makedonija bile su niže za oko 38–39 €/MWh. Albanija je sa cenom od 147,58 €/MWh ostala oko 23 € ispod Mađarske.

Na drugom kraju spektra Italija je imala prosečnu cenu oko 203 €/MWh—gotovo 93 € više od Srbije i oko 81 € više od Grčke—što dodatno naglašava koliko se tržišna vrednost razilazi među zonama.

Ključan preokret bilansa: neto izvoz prešao u neto uvoz

Najveća promena dogodila se između Mađarske i Nemačke. Nemačke day-ahead cene pale su na oko 165,83 €/MWh pa je Mađarska bila oko 4,3 €/MWh skuplja. Samo dan ranije Mađarska je trgovala oko 34 €/MWh ispod Nemačke—promena bilateralnog raspona od skoro 39 €/MWh.

Ovaj preokret poklopio se sa velikom promenom u regionalnom fizičkom bilansu: kombinovana potrošnja Mađarske i jugoistočne Evrope porasla je na 29.105 MW (oko +740 MW dnevno). Istovremeno je region koji je prethodnog dana imao neto izvozne pozicije od 1.288 MW prešao na neto uvoz od 555 MW—promena veća od 1,8 GW. Uvoz iz pravca Austrije, Slovačke i centralnoevropskog tržišta dostigao je oko 1.367 MW čime je preokrenut tok od prethodnog dana (501 MW).

To pomaže da se razume rast cena u Mađarskoj i susednim zonama, ali ne objašnjava celokupnu strukturu diskonta širom regiona.

Mađarska ostaje neto uvoznik; Rumuniji višak naglo opada

Mađarska je ostala neto uvoznik sa oko 1.007 MW (u odnosu na oko 731 MW dan ranije). Domaća potrošnja porasla je na 4.516 MW uz proizvodnju od oko 3.509 MW.

Komericijalni tokovi pokazali su posebno snažan uvoz iz Slovačke i Rumunije, dok je Mađarska nastavila da izvozi prema Hrvatskoj i Sloveniji.

Rumunija je ostala neto izvoznik, ali joj se višak naglo smanjio: oko 187 MW naspram ponedeljnih približno 866 MW. Izvoz Bugarske takođe je smanjen—na oko 571 MW sa oko 1.212 MW—što dodatno zateže severni i istočni bilans jugoistočne Evrope upravo kada se regionalna potražnja oporavljala nakon nižih vikend nivoa.

Južne zone: kompresija cena pod uticajem obnovljivih izvora

Grčka je pojeftinila za 13,1 €/MWh na 121,97 €/MWh uprkos prosečnom izvozu većem od jednog gigavata. Satni profil ukazao je na snažnu kompresiju cena pod uticajem obnovljivih izvora: prosečna cena tokom vršnog opterećenja iznosila je samo 55,7 €/MWh naspram proseka od 188,2 €/MWh van vršnih sati; minimalna satna cena dostigla je nulu.

Srbija se izdvojila još dubljim diskontom po baznoj ceni: prosek na SEEPEX-u bio je oko 110,1 €/MWh uz cenu u vršnim satima od svega približno103,1 €/MWh i dnevni minimum od čak9 ,8 €/MWh. Ipak maksimalna cena dostigla je čak240 ,1€/MWh—pokazujući da volatilnost nije nestala uprkos niskom dnevnom proseku.

Crna Gora pojeftinila je za više od34€/MWh na131€/MWh; Severna Makedonija pala za oko18€/MWh na132 ,2€/MWh.

Italija kao sidro visoke cene; terminski signal viših nivoa u Mađarskoj

Različito vreme pojavljivanja najnižih cena dodatno ukazuje da balkanski diskont nije posledica jednog faktora povezanog isključivo s obnovljivim izvorima. U Grčkoj se najizraženija kompresija vezuje za dnevni period sa visokom solarnom proizvodnjom; minimum u Srbiji zabeležen je rano ujutru.

Italija ostaje glavno tržište visoke cene koje apsorbuje višak električne energije iz jugoistočne Evrope: regionalni izvoz prema Italiji iznosio je prosečno oko1 .245MW uz italijansku trgovinsku cenu oko203€/MWh. Tokovi preko crnogorskog interkonektora pokazuju komercijalnu privlačnost ovog pravca: Crna Gora izvozila je prema Italiji oko532MW po baznom nivou (uz napomenu da joj celokupni elektroenergetski sistem ostaje mali neto uvoznik), praktično povlačeći energiju iz susednih balkanskih sistema radi slanja ka zapadu preko podmorskog kabla.

Terminska tržišta takođe ukazuju da su cene električne energije u Mađarskoj ostale visoke: energija za41.nedelju porasla je na oko202€/MWh; za42.nedelju na oko205€/MWh; oktobarski ugovor dostigao je204 ,50€/MWh. Premije između Mađarske i Nemačke su se međutim smanjile što sugeriše da trgovci vide prostor za jaču ponudu centralne Evrope naspram jugoistočne Evrope.

Dodatno posmatrano kroz troškove goriva/inputs gas je ostao skup (CEGH oko74 ,75€/MWh), dok su EUA emisione dozvole bile blizu86 ,17€/t.

Pouke za trgovce: rasponi dominiraju nad prosekom

Trgovanje od29.septembra pokazalo je manje jedinstveno “zatezanje” jugoistočnog evropskog tržišta nego fragmentisan sistem gde raspoloživi prenosni kapacitet sve više određuje vrednost električne energije. Mađarska i Rumunija reagovale su povratkom ka regionalnom uvozu; Italija je zadržala snažnu potražnju za balkanskom električnom energijom; dok su Srbija i Grčka ostale izolovane u znatno nižim satnim strukturama cena.

Za trgovce ključan signal nije regionalni prosek već raspon: tržište koje varira od približno110€/MWh u Srbiji do oko203€/MWh u Italiji nudi značajnu prekograničnu vrednost. Ipak trajanje tako velikih razlika ukazuje koliko tog potencijala ostaje zarobljeno iza zagušenja mreže i ograničenih prekograničnih prenosnih kapaciteta.