Pad dan-unapred cena u Srbiji dok region beleži rast: šta volatilnost govori o troškovima po satima

Dok je srpsko tržište dan unapred zabeležilo pad cena za isporuku 2. oktobra, kretanja širom regiona ostala su podeljena, a unutardnevna volatilnost je ponovo istakla razliku između proseka i stvarnih troškova po satima. Za kupce to znači da se uštede na nivou dnevnog proseka mogu brzo potrošiti kada se pojave skupi vršni intervali.

Srbija je po dnevnom proseku pojeftinila, ali uz veći diskont i jasnu satnu napetost

Na SEEPEX-u cena je iznosila 137,92 evra/MWh, što je za 12,30 evra/MWh manje nego prethodnog dana. Na HUPX-u u Mađarskoj cena je porasla za 7,60 evra/MWh, na 171,27 evra/MWh, pa je električna energija u Srbiji bila 33,35 evra/MWh jeftinija. Razlika se povećala za oko 20 evra/MWh u odnosu na prethodnu sesiju.

U isto vreme, oštri večernji skokovi ukazali su da niži dnevni proseci pružaju ograničenu zaštitu od visokih troškova električne energije tokom pojedinih sati. Drugim rečima, diskont koji se vidi na nivou dana ne mora da se prelije na troškove pokrivanja potrošnje kada solarna proizvodnja oslabi.

Regionalne razlike: Rumunija naniže, Slovenija i Hrvatska naviše

Rumunija je zabeležila pad od 2,60 evra/MWh na 161,91 evro/MWh. Na ostalim tržištima cene su rasle: Slovenija je dostigla 188,30 evra/MWh (rast od 17,50 evra/MWh), dok je Hrvatska povećala cenu za 9,30 evra/MWh na 178,66 evra/MWh.

Takva divergencija povećava potencijalnu vrednost plasmana električne energije iz Srbije i istočnog Balkana na skuplja tržišta. Međutim, ostvarive marže zavise od satnih razlika u cenama, raspoloživih prenosnih kapaciteta i troškova obezbeđivanja prekograničnog pristupa.

Balkanska poskupljenja nisu promenila hijerarhiju: sva tri tržišta ostala ispod Mađarske

Na crnogorskom tržištu BELEN cena je porasla za 28,70 evra/MWh na 142,87 evra/MWh; Albanija je zabeležila najveći dnevni rast od 61 evra/MWh na 158,90 evra/MWh; Severna Makedonija je porasla za 20,80 evra/MWh na 136,75 evra/MWh.

I pored tih skokova, sva tri tržišta ostala su ispod Mađarske: Crna Gora sa diskontom od 28,40 evra/MWh u odnosu na HUPX-u; Albanija sa diskontom od 12,37 evra/MWh; Severna Makedonija sa diskontom od 34,52 evra/MWh.

Grčka najjeftinija po izveštaju; šira premija zapada regiona ostaje vidljiva

Grčka je bila najjeftinije tržište sa cenom od 120,52 evra/MWh uz rast dnevnog proseka od 9,40 evra/MWh. Bugarska je povećala cenu za 3,80 evra/MWh na 138,63 evra/MWh—oba tržišta su ostala znatno ispod Mađarske i zapadnog dela regiona.

Rast cena zabeležen je uz poboljšanje ukupnog bilansa snabdevanja: prognozirana prosečna tražnja u Mađarskoj i jugoistočnoj Evropi smanjena je na 29.086 MW (oko 297 MW manje nego prethodnog dana), dok je neto izvozna pozicija regiona porasla na 593 MW sa prethodnih 248 MW.

Obnovljivi izvori i potrošnja: solarni rast nadoknadio pad vetra

Prognozirana proizvodnja iz solarnih elektrana porasla je za 1.731 MW na ukupno 6.539 MW. Taj rast više nego je nadoknadio pad proizvodnje iz vetroelektrana od 1.016 MW (na nivo od 4.923 MW). Ukupan rast obnovljivih izvora tako se poklopio sa nižom tražnjom, ali uticaj se značajno razlikovao između tržišta i sati isporuke.

Neto uvoz iz Austrije i Slovačke smanjen je na 132 MW sa ranijih 479 MW. Komercijalni izvoz ka Italiji ostao je značajan—1.359 MW—blago niže nego prethodnih 1.381 MW.

Unutardnevna volatilnost menja sliku troškova: Srbija od minus do maksimuma

Dnevni proseci prikrili su izraženu unutardnevnu volatilnost. Satne cene u Srbiji kretale su se od minimuma od 19,40 evra/MWh do maksimuma od čak 280 evra/MWh (maksimum zabeležen u 20. satu). Prosečna cena tokom perioda vršnog opterećenja iznosila je 101,30 evra/MWh naspram znatno viših van-vršnih intervala gde je prosek bio oko174,60 evra/MWh.

Sličan obrazac zabeležen je i u Crnoj Gori: raspon cena išao je od oko15 do čak258,90 evra/MWh. U Grčkoj je cena nakratko pala na minus1 evro/MWh pre nego što dostigne maksimum od240,70 evra/MWh; maksimalna cena u Hrvatskoj porasla je do315,10 evra/MWh.

Ovakva kretanja ukazuju na komercijalni značaj vremena proizvodnje i potrošnje: velika solarna proizvodnja tokom dana može spustiti cene uobičajenim vršnim satima kada ima više ponude iz obnovljivih izvora. Nasuprot tome, večernja tražnja donosi znatno više cene kada solarni doprinos oslabi.

Terminske cene poskupljuju uz blagi rast emisijskih dozvola

Pored spot kretanja dan unapred porasle su i terminske cene: mađarska električna energija za novembar poskupela je za3 evra/MWh na208 evra/MWh; cena za41. nedelju povećana je na199,50 evra/MWh (rast nije dodatno specificiran). Novembarski gas poskupeo je za1,50 evra/MWh na75,50 evra/MWh; emisijske dozvole blago su porasle na85,64 evra po toni.

Implikacije za kupce: niža dnevna nabavka ne eliminiše rizik skupih sati

Za kupce u Srbiji pad dan-unapred cene smanjio bi prosečne troškove nabavke tokom dana. Ipak, večernji maksimum od280 EVRA/mwh pokazuje da širi diskont prema susednim tržištima nije dovoljan da ublaži troškove pokrivanja tražnje nakon pada solarne proizvodnje—što naglašava važnost upravljanja portfeljem po satnim profilima potrošnje.