Azerbejdžan odlaže odluku o proširenju Južnog gasnog koridora dok EU ne ponudi jače dugoročne ugovore

Azerbejdžan odlaže konačnu investicionu odluku o proširenju Južnog gasnog koridora, stavljajući teret na evropske kupce da obezbede čvršće dugoročne ugovore za dodatne količine gasa. U pozadini je i potreba da postane jasnija struktura finansiranja projekta, što investitorima i tržištu daje signal da se kapaciteti neće povećavati bez sigurnosti potražnje.

EU cilj do 2027. i jaz u isporukama

Predloženo proširenje trebalo bi da podrži cilj Evropske unije da do 2027. godine uvozi najmanje 20 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Isporuke su u 2025. godini dostigle oko 11,3 milijarde kubnih metara, u odnosu na 8,1 milijardu u 2021. godini, ali su i dalje znatno ispod zacrtane putanje.

Opcije za povećanje kapaciteta koridora

Među razmatranim scenarijima je povećanje kapaciteta TANAP-a sa 16,2 milijarde na 31,7 milijardi kubnih metara godišnje, uz potencijalno širenje TAP-a sa 10,5 milijardi na 23,3 milijarde kubnih metara. Dodatno, gasovod Južni Kavkaz mogao bi da bude proširen sa 24 milijarde na 33,6 milijardi kubnih metara godišnje.

Zašto se odluka odlaže: vreme i komercijalne obaveze

Potpuno proširenje koridora procenjuje se na oko pet godina. Zbog toga je pravovremeno obezbeđivanje dugoročnih komercijalnih obaveza predstavljeno kao ključni uslov za realizaciju projekta—odnosno kao uslov koji smanjuje rizik da dodatni kapaciteti budu izgrađeni bez dovoljno ugovorene potražnje.

Kuda ide gas i šta to znači za evropske kupce

Južni gasni koridor doprema gas u Evropu preko Gruzije i Turske, nakon čega isporuke stižu do Grčke, Albanije i Italije. Dodatne količine mogu biti plasirane u Bugarsku i susedna tržišta preko Grčko-bugarskog interkonektora.

Za evropske kupce, obezbeđivanje dodatnih količina azerbejdžanskog gasa sada zavisi od spremnosti da prihvate dugoročnije ugovorne obaveze—u trenutku kada Evropska unija istovremeno nastoji da smanji potrošnju fosilnih goriva. Drugim rečima, odluka o investicijama u proširenje koridora vezuje se za sposobnost tržišta da pomiri rastuću potrebu za sigurnošću snabdevanja sa političkim ciljevima energetske tranzicije.