Slovenija: potrošnja električne energije porasla 8% u avgustu, rizik da godišnja potrošnja nadmaši plan za 2026.

Potrošnja električne energije u Sloveniji nastavila je da premašuje planirane okvire, a podaci za avgust dodatno pojačavaju verovatnoću da će ukupna potrošnja u 2026. godini nadmašiti prvobitnu prognozu. Uslovi koji su podigli potražnju ukazuju da teret rasta ne dolazi pre svega iz velikih industrijskih pogona, već iz šireg skupa korisnika priključenih na distributivnu mrežu.

Avgust: rast potražnje i iznad plana za 2026.

U avgustu je potrošnja električne energije porasla za više od 8% međugodišnje. Time je ukupna potražnja ostala iznad nivoa predviđenog planom elektroenergetskog sistema za 2026. godinu i povećala verovatnoću da će godišnja potrošnja premašiti prvobitnu prognozu od 11 TWh.

Šta se dešavalo po mrežama: distributivna vs. prenosna

Potrošnja preko prenosne mreže dostigla je 789,9 GWh tokom avgusta. Distributivne kompanije zabeležile su potrošnju od 703,7 GWh, što predstavlja međugodišnji rast od 11,5% i istovremeno 8,6% iznad prognoziranog nivoa.

Prema dostupnim podacima, toplije vreme i veća upotreba klima-uređaja doprineli su rastu potražnje na distributivnoj strani.

Za razliku od toga, veliki industrijski potrošači direktno priključeni na prenosnu mrežu zabeležili su drugačiji trend: njihova potrošnja pala je na 53,7 GWh. To je oko 7% manje nego u avgustu 2025. i više od 29% ispod prognoze.

Pumpanje u Avčama i kretanja tokom godine

Potrošnja električne energije za pumpanje u reverzibilnoj hidroelektrani Avče smanjena je za više od 20%, na 32,4 GWh.

U periodu januar–avgust, potrošnja preko slovenačkog prenosnog sistema premašila je 7.229 GWh. To predstavlja rast od 3,3% međugodišnje i oko 0,8% iznad planiranog nivoa.

Značenje za projekcije: rast dolazi sa distributivne strane

Podaci upućuju da rast potražnje za električnom energijom tokom 2026. godine prvenstveno pokreće potrošnja priključena na distributivnu mrežu, a ne veliki industrijski potrošači. Takav obrazac sugeriše da bi ukupna godišnja potrošnja mogla premašiti prvobitnu prognozu elektroenergetskog sistema.

Za investitore i učesnike na tržištu to znači da se rizik odstupanja od plana pomera ka segmentu krajnje i komercijalne potrošnje koja reaguje na vremenske uslove—što može uticati na očekivanja o bilansu snabdevanja i potrebama za fleksibilnošću sistema tokom ostatka godine.