Slovenija testira „inteligenciju elektroenergetske mreže kao uslugu“ uz ESA satelitski program

Slovenija ulazi u novu fazu digitalizacije elektroenergetske infrastrukture tako što testira model u kojem se „inteligencija mreže“ isporučuje kao usluga, oslanjajući se na satelitske podatke, veštačku inteligenciju i digitalne blizance. Umesto da se vrednost stvara prvenstveno kroz fizičku opremu, ideja je da se deo ulaganja može preusmeriti na kontinuiranu nabavku podataka i analitiku koja pomaže operaterima da bolje koriste postojeće kapacitete.

ESA poziv za operativne usluge i komercijalnu spremnost

Evropska svemirska agencija (ESA) je 29. septembra otvorila poziv razvijen u saradnji sa slovenačkim operatorom prenosnog sistema ELES. Poziv je usmeren na operativne usluge koje koriste tehnologije posmatranja Zemlje, satelitskih komunikacija i satelitske navigacije.

Prijave su otvorene do 27. novembra. Projekti mogu dobiti ESA sufinansiranje bez učešća u kapitalu u iznosu od 50–80% troškova, zavisno od statusa kompanije i nacionalnog odobrenja. Slovenija je unapred odobrila sredstva za domaće kandidate koji ispunjavaju uslove.

Program nije zamišljen kao istraživačka inicijativa. ESA traži tržišno spremna rešenja sa održivim komercijalnim poslovnim modelima i operativnim korisnicima, što ovu inicijativu približava razvoju proizvoda nego jednokratnom eksperimentu.

Šta bi satelitska analitika mogla da promeni u radu mreže

Oblasti primene obuhvataju prognoziranje proizvodnje iz obnovljivih izvora i potrošnje, analizu zagušenja, dinamičko određivanje termičkog kapaciteta, nadzor infrastrukture, prediktivno održavanje, upravljanje vegetacijom i integraciju eksternih podataka u digitalne blizance elektroenergetske mreže.

Mnoge od ovih usluga imaju zajedničku osobinu: mogu se pružati bez izgradnje nove trafostanice ili dalekovoda. Satelitski vremenski podaci, na primer, mogu unaprediti prognoze sunčevog zračenja, uslova vetra i temperature vazduha. Ti podaci zatim mogu poboljšati prognoze proizvodnje iz obnovljivih izvora i proračune tokova električne energije.

Posebno važan deo je dinamičko određivanje termičkog kapaciteta: umesto da stvarni kapacitet nadzemnog voda bude ograničen konzervativnim statičkim limitom, on bi mogao zavisiti od temperature, vetra i drugih uslova u realnom vremenu. U praksi to može pomoći da se oslobodi dodatni kapacitet prenosa iz postojeće infrastrukture.

Satelitski snimci takođe mogu identifikovati približavanje vegetacije dalekovodima, klizišta, izloženost požarima i druge fizičke rizike duž prenosnih koridora.

Prelaz sa CAPEX-a na pretplatu za podatke: potencijal za šire tržište

Komercijalni model koji se implicira razlikuje se od tradicionalne nabavke koju koriste energetske kompanije. Umesto jednokratne kupovine senzora ili inženjerskog projekta, operatori mreže mogli bi da se pretplate na kontinuirano ažurirane skupove podataka i analitiku.

U tom okviru tehnološka kompanija bi mogla da prodaje „inteligenciju elektroenergetske mreže kao uslugu“, kombinujući satelitske informacije, zemaljske senzore i veštačku inteligenciju u operativni proizvod koji koriste inženjeri u dispečerskim centrima.

ELES je okruženje pogodno za testiranje ovakvih rešenja jer Slovenija ima snažno povezanu elektroenergetsku mrežu, ambiciozne planove razvoja obnovljivih izvora i mrežna ograničenja koja sve više dolaze do izražaja zbog proizvodnje zavisne od vremenskih uslova i regionalnih tokova električne energije.

Ako inicijativa pokaže vrednost, mogla bi da otvori izvozne mogućnosti. Prenosne i distributivne mreže širom jugoistočne Evrope suočavaju se sa sličnim izazovima: starijom infrastrukturom, integracijom obnovljivih izvora, rizicima povezanim sa vegetacijom, ekstremnim vremenskim uslovima i pritiskom da se iz postojećih vodova izvuče što veći kapacitet pre nego što budu završena skupa pojačanja mreže.

Zašto investitori treba da prate ovaj pomak

Program Slovenije zato ukazuje na razvoj drugačijeg tipa kompanija za elektroenergetsku infrastrukturu: izvođači možda neće nužno proizvoditi transformatore niti graditi dalekovodne stubove; umesto toga mogli bi prodavati kontinuirano ažurirane informacije koje omogućavaju postojećoj infrastrukturi da prenosi više električne energije, ređe otkazuje i ranije zahteva intervenciju.

To ne ukida potrebu za CAPEX-om—tradicionalna ulaganja u mrežu ostaju neophodna—ali bi deo povećanja kapaciteta i pouzdanosti mogao sve više dolaziti iz kvalitetnijih informacija. Ekonomika takvog pristupa postaje posebno privlačna tamo gde dozvole i izgradnja nove prenosne infrastrukture traju godinama.

Pored toga postoji sve veza sa osiguranjem i otpornošću infrastrukture: bolje informacije o izloženosti požarima, poplavama, klizištima i ekstremnim vremenskim uslovima mogu unaprediti planiranje održavanja i pomoći preciznijoj proceni rizika infrastrukture. Digitalni blizanci zatim mogu objediniti te podatke sa stvarnom topologijom mreže i stanjem opreme.

U konačnici, program ELES-a i ESA-e ima komercijalni značaj jer testira ideju da sami podaci o elektroenergetskoj mreži mogu postati skalabilan proizvod energetskog sektora—i time redefinisati kako se vrednost stvara između fizičke infrastrukture i digitalnih servisa.