ACER upozorava: Jugoistočna Evropa može ponovo doživeti skokove cena jer mreže i fleksibilnost ne prate rast obnovljivih izvora

Jugoistočna Evropa ostaje izložena riziku od skokova cena električne energije, upozorava ACER, uz obrazloženje da ulaganja u obnovljive izvore napreduju brže od razvoja prekograničnih mreža, operativne koordinacije i fleksibilnih kapaciteta. Prema regulatornom zaključku EU, skokovi cena zabeleženi u regionu tokom 2024. godine nisu bili izolovan događaj, već signal strukturnih slabosti — a dešavanja tokom leta 2026. dodatno su potvrdila tu procenu.

Zašto rast obnovljivih izvora povećava cenovni rizik

Tokom jula i avgusta, velika suša i nizak vodostaj reka smanjili su dostupnost nuklearnih, hidro i termo kapaciteta u Rumuniji, Mađarskoj, Sloveniji i susednim tržištima. Istovremeno, povećana potrošnja zbog klimatizacije poklopila se sa naglim padom solarne proizvodnje u večernjim satima. Rezultat je bio da je više zemalja istovremeno moralo da traži dodatni uvoz električne energije.

U Rumuniji je nuklearna elektrana Černavoda ostala bez oba bloka (svaki oko 706 MW) tokom perioda najveće suše, čime je izgubljen kapacitet koji obezbeđuje gotovo petinu domaće proizvodnje električne energije. Mađarska nuklearna elektrana Pakš (oko 2.000 MW) takođe je bila ozbiljno ograničena, dok su vlasti preduzimale mere kako bi obezbedile dovoljan nivo Dunava za potrebe hlađenja.

Hidroelektrane su slabije proizvodile širom regiona, dok su termoelektrane bile suočene sa ograničenjima povezanim sa hlađenjem i gorivom. Crna Gora je zbog pritiska na elektroenergetski sistem skratila remont 307 MW hidroelektrane Perućica kako bi oko 190 MW vratila u pogon, dok je 225 MW termoelektrana Pljevlja bila van funkcije.

Interkonektori kao oslonac — ali samo ako se kapacitet stvarno nudi

Ovi događaji pretvorili su interkonektore u ključni oslonac regionalnog sistema. Međutim, interkonektor može da podrži susedna tržišta samo u meri u kojoj postoji raspoloživ fizički kapacitet i u kojoj operatori prenosnih sistema taj kapacitet stave na raspolaganje za trgovinu.

Zbog toga ACER naglašava zahtev da najmanje 70% prenosnog kapaciteta bude dostupno za prekograničnu trgovinu. Zadržavanje prevelikog dela kapaciteta za rešavanje domaćih zagušenja ograničava regionalnu trgovinu i može produbiti razlike u cenama između susednih zona. Veća dostupnost prekograničnih kapaciteta omogućila bi jeftinijoj proizvodnji da zameni skuplju na širem regionalnom tržištu.

Ipak, problem je što operatori prenosnih sistema ne mogu bezbedno da ponude kapacitet koji mreža fizički nije u stanju da prenese. Zato ispunjavanje zahteva od 70% mora biti praćeno jačanjem mreže, boljim regionalnim modelima i efikasnijim korektivnim merama.

Koordinacija radova i market coupling: institucionalna infrastruktura ostaje ranjiva

ACER navodi slabu koordinaciju planiranih radova na mreži kao jedan od razloga za nepotrebno smanjenje raspoloživog kapaciteta. U Jugoistočnoj Evropi to je posebno važno jer radovi na jednom dalekovodu mogu promeniti tokove električne energije kroz više susednih sistema.

Dodatno, slučajevi delimičnog razdvajanja tržišta i kašnjenja u rezultatima market coupling-a na regionalnim berzama pokazali su da je institucionalna infrastruktura ranjiva. Čak i kratkotrajni poremećaji mogu smanjiti likvidnost, razdvojiti zone trgovanja i primorati trgovce da upravljaju izloženošću kroz skuplje intraday ili balansne transakcije.

Flow-based pristup i skladištenje: ublažavanje volatilnosti zavisi od implementacije

Razgranata regionalna mreža komplikuje upravljanje zagušenjima jer energija ugovorena na jednoj granici može fizički teći kroz više drugih sistema. Podaci Energy Community za prvi kvartal ukazali su na velike razlike između komercijalno ugovorenih tokova i stvarnih fizičkih tokova na koridorima koji povezuju Grčku i Albaniju preko Crne Gore i Bosne i Hercegovine sa Hrvatskom, Mađarskom i Rumunijom. Takva odstupanja povećavaju potrebu za redispečingom i otežavaju izračunavanje raspoloživog kapaciteta.

Zbog toga ACER preporučuje širu primenu flow-based metode za obračun prekograničnog kapaciteta — pristupa koji procenjuje kako transakcije utiču na čitavu međusobno povezanu mrežu umesto posmatranja svake granice zasebno. Metoda se već primenjuje u delovima EU, ali njena implementacija u Jugoistočnoj Evropi još nije završena; Zapadni Balkan nije u potpunosti obuhvaćen.

Nove baterije mogle bi ublažiti volatilnost izazvanu solarnom proizvodnjom tako što bi punile baterije tokom jeftinijih dnevnih sati i vraćale energiju tokom večernjeg vrha potrošnje. Bugarska i Grčka brzo napreduju u podršci ulaganjima u baterije, dok Rumunija i Srbija imaju značajan broj projekata u pripremi.

Srbija je kroz planiranje prenosa identifikovala 724 MW potencijalnih baterijskih kapaciteta, uz dodatnih 200 MW/400 MWh unutar investicionog programa EPS-a. Međutim, planirani kapaciteti ne mogu doprineti stabilnosti sistema dok ne budu priključeni, tehnički pretkvalifikovani i uključeni u tržišta električne energije i pomoćnih usluga.

Jesen 2026: verovatnije epizode skokova nego trajna nestašica

Regulatorne prepreke ostaju značajan problem: pojedini projekti skladištenja suočavaju se sa dvostrukim mrežnim naknadama, nejasnim pravilima priključenja ili ograničenim pristupom proizvodima rezervi. Upravljanje potrošnjom i agregacija takođe su još u ranoj fazi razvoja širom regiona.

Zbog toga bi Jugoistočna Evropa mogla dobiti nekoliko gigavata novih kapaciteta iz obnovljivih izvora i baterija — ali istovremeno će se za najveći deo operativne fleksibilnosti verovatno oslanjati na postojeće hidro-energetske i termoelektrane.

Regionalna veleprodajna tržišta električne energije verovatno će ostati volatilna tokom jeseni 2026. godine. Hladnije vreme trebalo bi da smanji potrošnju za klimatizaciju, ali rizici iz letnjih meseci ostaju prisutni: niske hidrološke rezerve mogu ograničiti mogućnost proizvođača da povećaju proizvodnju tokom perioda visokih cena; dostupnost nuklearnih elektrana u Mađarskoj i Rumuniji biće pažljivo praćena; planirani remonti termoelektrana i radovi na mreži mogli bi dodatno smanjiti raspoložive kapacitete.

Cene gasa predstavljaju još jedan rizik rasta: više evropske cene gasa povećavaju marginalni trošak proizvodnje u Grčkoj, Italiji i Rumuniji i mogu podići cene električne energije širom povezanog regiona — posebno u večernjim satima kada solarna proizvodnja opada a gasne elektrane sve češće određuju cenu na tržištu.

Najverovatniji scenario zato nije kontinuirana nestašica već ponovljene epizode naglih satnih razlika cena: cene bi mogle biti niže tokom perioda visoke proizvodnje iz obnovljivih izvora pa zatim naglo porasti tokom večernjeg rasta potrošnje naročito tamo gde su prekogranični kapaciteti ograničeni.

Kome će biti najteže kad fleksibilnost popusti

Bugarska bi mogla zadržati relativnu prednost kada budu dostupni nuklearni, ugljeni i baterijski kapaciteti. Rumunija i Mađarska ostaju izloženije oporavku nuklearne proizvodnje zbog stanja na Dunavu i pitanja izvoza/uvoza; Srbija i Crna Gora zavisiće od raspoloživosti hidroenergije i rada termoelektrana; Grčka će nastaviti da prenosi uticaj cena gasa prema severu tokom perioda niske proizvodnje iz obnovljivih izvora.

Preporuke ACER-a neće ukloniti ove rizike pre zime: jačanje mreže i flow-based integracija zahtevaju godine. U narednim mesecima ključni faktori biće koordinacija remonta, raspoloživi prekogranični kapacitet u realnom vremenu te sposobnost baterija i fleksibilnih elektrana da reaguju kada više zemalja istovremeno bude tražilo dodatnu električnu energiju.

Regionu ne nedostaju interkonektori; njegova ranjivost leži u tome koliko malo upotrebljive fleksibilnosti može ostati upravo tokom najkritičnijih večernjih sati kada solarna proizvodnja opada, potrošnja ostaje visoka a više tržišta istovremeno traži dodatnu energiju.