CBAM trošak za srpski izvoz električne energije približava se 78 evra/MWh i menja računicu izvoznika

Izvoz električne energije iz Srbije u Evropsku uniju sve više nailazi na finansijsku kočnicu zbog načina obračuna obaveza po Mehanizmu EU za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM). Kada se primenjuje nacionalni podrazumevani faktor emisija, indikativni trošak dostiže oko 78,37 evra po MWh, što može poništiti deo cenovne prednosti koji je ranije podržavao prekograničnu prodaju.

Kako nastaje indikativni CBAM trošak

Obračun je zasnovan na podrazumevanom faktoru za Srbiju od 1,041 tone CO₂ po MWh i na ceni CBAM sertifikata od 75,28 evra po toni u drugom kvartalu. U praksi, to znači da se ekonomska izloženost formira već na nivou pretpostavke o emisijama, a ne tek nakon dostavljanja dokaza o stvarnim emisijama povezanim sa konkretnim postrojenjem.

Zašto je to važno u odnosu na razlike cena u regionu

Indikativni podrazumevani trošak znatno je veći od mnogih istorijskih razlika u cenama između Srbije i susednih tržišta EU. U drugom kvartalu prosečna cena električne energije u Mađarskoj bila je oko 13 evra/MWh viša nego u Srbiji—znatno manje od impliciranog CBAM troška. Drugim rečima, čak i kada je srpska strana ranije mogla da ponudi nižu cenu, CBAM obračun zasnovan na podrazumevanim vrednostima može preokrenuti računicu.

Nije automatski “puni” trošak za svaki tok

Ipak, to ne znači da svaki komercijalni tok iz Srbije automatski nosi puni iznos troška. Uvoznici će svoje CBAM obaveze izmirivati kroz sistem usklađenosti EU, dok se ugovorna odgovornost za trošak može raspodeliti između proizvođača, trgovca i ovlašćenog deklaranta. Ključna razlika je u tome što podrazumevana vrednost određuje ekonomsku izloženost u situacijama kada strane ne mogu da dokažu emisije specifične za postrojenje u skladu sa pravilima EU.

Put ka snižavanju: stvarne emisije i strogi dokazni lanac

Proizvođači električne energije iz obnovljivih izvora mogu tražiti tretman na osnovu stvarnih emisija, pri čemu bi ugrađene emisije potencijalno mogle biti svedene gotovo na nulu. Međutim, nije dovoljno samo dokazati da je električna energija proizvedena u vetroelektrani, solarnoj elektrani ili hidroelektrani.

EU zahteva lanac dokaza koji uključuje odgovarajući fizički PPA, podatke o proizvodnji po satima, nominacije prekograničnog kapaciteta, dokumentaciju iz tranzitnih zemalja, dodeljene količine uvezene električne energije i nezavisnu verifikaciju. Svaki prijavljeni megavat-sat mora biti sledljiv do ovlašćenog CBAM deklaranta koji ga koristi u prijavi prema EU.

Garancije porekla pomažu u sprečavanju dvostrukog računanja—ali nisu zamena

Operativni registar Garancija porekla u Srbiji može podržati nabavku električne energije iz obnovljivih izvora i sprečiti dvostruko računanje. Ipak, sertifikati nisu zamena za dokaze o fizičkoj isporuci. Proizvođač koji zasebno prodaje Garanciju porekla možda neće imati osnov da tvrdi da je povezana električna energija isporučena konkretnom deklarantu u EU.

Izloženost se širi i van direktnog izvoza električne energije

Posledice CBAM pravila ne ostaju samo na transakcijama izvoza struje. Srpski dobavljači koji snabdevaju proizvođače čelika, aluminijuma, đubriva i drugih industrija sa visokim emisijama—čiji se proizvodi izvoze u EU—sve češće će se suočavati sa zahtevima kupaca i verifikatora za pouzdanim podacima o emisijama povezanim sa potrošnjom električne energije.

Zbog toga bi se komercijalna razlika mogla formirati između proizvođača koji prodaju nediferenciranu električnu energiju iz Srbije uz primenu nacionalnog podrazumevanog faktora i postrojenja koja mogu da isporuče kontrolisan i verifikovan paket električne energije iz obnovljivih izvora.

Sa 78 evra/MWh kao polaznom tačkom za podrazumevanu vrednost, primena takvog pristupa nije samo nepovoljnija sa stanovišta izveštavanja—ona može odlučiti da li je konkretna izvozna transakcija ekonomski održiva.