HSE dobio građevinsku dozvolu za solarni i baterijski projekat na lokaciji nekadašnje deponije u Zagorju ob Savi

Građevinska dozvola koju je slovenačka elektroenergetska kompanija HSE dobila za solarni i baterijski projekat na lokaciji nekadašnje opštinske deponije Kamnolom Zagorje u Zagorju ob Savi otvara put za novu rundu energetske infrastrukture koja istovremeno rešava pitanje korišćenja degradiranog zemljišta. Za investitore i tržište, kombinacija proizvodnje i skladištenja može doneti veću operativnu fleksibilnost, dok prenamena industrijskih i komunalnih lokacija smanjuje pritisak na neizgrađeno zemljište.

Planirana snaga, proizvodnja i uloga baterije

Na lokaciji je predviđena prenamena kroz izgradnju solarne elektrane snage 1,38 MW i baterijskog sistema kapaciteta 1,25 MW/5 MWh, sa ciljem realizacije do 2027. godine. Procena godišnje proizvodnje električne energije iznosi 1.437 MWh.

Baterijski sistem sa četiri sata skladištenja omogućava čuvanje dela proizvodnje solarne elektrane za kasniji plasman. Time se poboljšava interakcija projekta sa distributivnom mrežom i povećava fleksibilnost lokalne proizvodnje.

Upravljanje vodama na bivšoj deponiji

Projektna dokumentacija uključuje i radove na odvodnjavanju, čiji je cilj unapređenje upravljanja atmosferskim vodama i smanjenje prodiranja vode u telo nekadašnje deponije. Takav pristup je važan jer se radi o lokaciji koja je prethodno bila komunalna deponija, pa upravljanje rizicima vezanim za vodu ostaje ključan deo revitalizacije prostora.

Finansiranje iz Fonda za pravednu tranziciju

Očekuje se da će deo investicije biti finansiran kroz Fond za pravednu tranziciju Slovenije. To može pomoći u ublažavanju troškovnog tereta projekta, posebno imajući u vidu da se radi o manjem poduhvatu u kontekstu tržišta električne energije.

Zašto je projekat značajan uprkos maloj tržišnoj skali

Iako se navodi da je projekat mali sa stanovišta tržišta električne energije, on objedinjuje tri cilja energetske politike: novu proizvodnju iz obnovljivih izvora, skladištenje električne energije i revitalizaciju degradiranog zemljišta. Za HSE, ovakve nekadašnje industrijske i opštinske lokacije predstavljaju mogućnost širenja obnovljivih izvora bez zauzimanja neizgrađenog zemljišta — ograničenja koje bi moglo da postane sve značajnije kako portfolijo solarnih projekata u Sloveniji bude rastao.

Dobijanje građevinske dozvole takođe znači da HSE prelazi iz faze planiranja u fazu realizacije projekta koji kombinuje energetsku funkcionalnost sa infrastrukturnim i ekološkim zahtevima prenamene bivše deponije, uz oslonac na mehanizme finansiranja usmerene na tranziciju.