Slabiji vetar i skuplji gas podigli cene struje u regionu, ali je Srbija ostala sa velikim diskontom

Cene električne energije na tržištu dan unapred u jugoistočnoj Evropi porasle su u petak, dok su slabija proizvodnja iz vetra, čvrste cene gasa i manji uvoz zategli regionalni bilans. U tom okruženju Srbija se izdvojila kao izrazit izuzetak: cene na berzi SEEPEX bile su značajno niže nego na susednim tržištima.

Rast cena na većini povezanih tržišta

U Mađarskoj je bazna cena električne energije na berzi HUPX porasla za 5,60 evra/MWh, na 208,98 evra/MWh. Ta cena se gotovo izjednačila sa Rumunijom (208,46 evra/MWh). Hrvatska je zabeležila cenu od 206,74 evra/MWh, a Slovenija 206,58 evra/MWh.

Bugarska je imala najveći rast među većim povezanim tržištima: bazna cena porasla je za 12,20 evra/MWh, na 200,66 evra/MWh.

Potrošnja raste, ali se proizvodnja iz vetra pogoršava

Poskupljenje se desilo uprkos nešto hladnijem vremenu u Mađarskoj i većem delu jugoistočne Evrope. Prognozirano je da će regionalna potrošnja porasti za 184 MW, na prosečnih 31.668 MW. Rumunija i Bugarska činile su najveći deo povećanja potrošnje (zajednički rast od 449 MW).

Istovremeno, izgledi za obnovljive izvore su se pogoršali: prognozirana regionalna proizvodnja iz vetra smanjena je za 700 MW, na 1.246 MW. Taj pad premašio je manji pad solarne proizvodnje od 108 MW (na 5.779 MW). Zbog naglog pada raspoložive proizvodnje iz vetra povećalo se oslanjanje na termoelektrane i uvoz tokom perioda veće potražnje.

Smanjen neto uvoz regiona i slabiji pristup centralnoj Evropi

Neto uvoz regiona smanjen je za 180 MW, na 1.370 MW. Isporuke iz Austrije i Slovačke prema Mađarskoj i Sloveniji pale su za 292 MW, na 1.449 MW, čime je smanjen pristup relativno jeftinijoj električnoj energiji sa tržišta centralne Evrope.

Jugoistočna Evropa je istovremeno ostala neto izvoznik prema Italiji: tokovi su bili oko 635 MW, što je za 50 MW više nego prethodnog dana. Iako je cena u Italiji naglo pala, ona je i dalje bila najviša među posmatranim tržištima (216,25 evra/MWh), zadržavajući podsticaj za izvoz ka zapadu.

Premije mađarske cene šire signal zategnutog snabdevanja

Premija mađarske cene u odnosu na Nemačku proširila se na 13,75 evra/MWh (rast od 2,20 evra/MWh). Premija prema Grčkoj porasla je na 26,56 evra/MWh. Cena u Nemačkoj iznosila je 195,23 evra/MWh, dok je u Grčkoj pala na 182,42 evra/MWh.

Kako navodi izveštaj, trajna premija ukazuje da pristup snabdevanju sa zapada ostaje ograničen i da su bilansi centralne i jugoistočne Evrope zategnutiji nego ranije. Austrija je trgovala gotovo po istoj ceni kao Mađarska (209,03 evra/MWh), što sugeriše da pritisak na cene zahvata širi regionalni uvozni koridor.

Gas i emisije dodatno guraju troškove

Cene goriva pojačale su pritisak: gas na austrijskom čvorištu CEGH poskupeo je za 2,40 evra/MWh na 83,17 evra/MWh. U Grčkoj je cena gasa povećana na 63 evra/MWh. Cene emisijskih jedinica EU blago su porasle na 85,82 evra po toni.

Zbog toga su kratkoročni troškovi proizvodnje u gasnim postrojenjima i termoelektranama na ugalj dodatno rasli. Cene električne energije za buduće periode ostale su visoke: oktobarski bazni ugovor u Mađarskoj porastao je za 4,50 evra/MWh (na 198 evra/MWh), dok je kalendarski ugovor porastao za 4 evra (na 154,50 evra/MWh). Cena gasa za oktobar i četvrti kvartal porasla je na 83,50 evra/MWh.

Kretanje terminskih cena ukazuje na očekivanje popuštanja uz zadržane rizike

Kratkoročni mađarski ugovori kretali su se delom drugačije: cena za 38. nedelju pala je za 7,50 evra/MWh (na 183 evra/MWh), a za 39. nedelju smanjena je za 6 evra/MWh (na 186,50 evra/MWh). Takav smer sugeriše očekivanje određenog popuštanja kratkoročno—ali uz to tržište i dalje uračunava značajne rizike vezane za cene goriva i snabdevanje tokom zime u oktobru i kasnijim periodima isporuke.

Srbija kao odstupanje: dubok diskont uprkos dovoljno električne energije

Srbija ostaje glavni regionalni izuzetak: cena na SEEPEX-u pala je za 10,20 evra/MWh na 164,14 evra/MWh. Time je srpsko tržište bilo oko 44,84 evra/MWh jeftinije od mađarskog i više od oko 42 evra/MWh ispod hrvatskog nivoa.

Neuobičajeno velika razlika pokazuje da lokalni uslovi snabdevanja i ograničenja prekograničnih prenosnih kapaciteta sprečavaju da niža cena iz Srbije potpuno konvergira sa skupljim povezanim tržištima severno i zapadno od nje. Srbija je imala prosečnu neto uvoznu poziciju od oko 650 MW; međutim taj uvoz nije eliminisao cenovni jaz.

Južni Balkan takođe skuplji—ali bez približavanja mađarskom nivou

Cene električne energije rasle su i širom južnog Balkana. Crna Gora povećala je cenu za 30,70 evra/MWh (na 185,33 evra/MWh), dok Severna Makedonija beleži nagli rast od 46,50 evra/MWh (na 179,88 evra/MWh). Albanija je podigla cenu na nivo od 197,58 evra/MWnčime je diskont u odnosu na Mađarsku smanjen na oko jedanaest i po evra po megavat-satu.

Kombinacija skupog gasa, slabije proizvodnje iz vetra i smanjenog uvoza iz centralne Evrope čini jugoistočna evropska tržišta osetljivijim na dnevne promene cena. Diskont Srbije ipak pokazuje da raspoloživost prenosnih kapaciteta i lokalni uslovi proizvodnje ostaju jednako važni kao faktori vezani direktno za cene goriva: bilo je dovoljno električne energije da obori cenu na SEEPEX-u—ali ne i da se u dovoljnoj meri prenese preko granica i ublaži cene na tržištima gde su one prelazile prag od oko/iznad 200 evra/MWnčč.