EU predlog o priznavanju Garancija porekla mogao bi da preoblikuje CBAM tržište električne energije na Zapadnom Balkanu

Predlog Evropske komisije da se Garancije porekla (GO) za električnu energiju iz obnovljivih izvora iz zemalja Energetske zajednice priznaju u EU mogao bi da pomeri način na koji se na Zapadnom Balkanu vrednuju i prodaju atributi “zelene” struje. Međutim, ključna poruka za investitore i industrijske izvoznike je da GO sama po sebi ne predstavlja dovoljno dokazno sredstvo za CBAM, već jača samo jedan deo dokumentacije koja je potrebna kada se prijavljuju stvarne emisije povezane sa potrošnjom električne energije.

Šta predlog COM(2026) 464 menja za sertifikate obnovljive energije

Dokument COM(2026) 464 predviđa okvir za međusobno priznavanje sertifikata za obnovljivu energiju iz kvalifikovanih tržišta Energetske zajednice, uključujući Srbiju, Crnu Goru, Albaniju, Severnu Makedoniju i Bosnu i Hercegovinu. Ako bude usvojen i zatim potvrđen na nivou pojedinačnih zemalja, proizvođači obnovljive električne energije na tim tržištima mogli bi dobiti širi pristup tržištu sertifikata EU.

U praksi, to bi moglo poboljšati ekonomsku isplativost korporativnih ugovora o otkupu električne energije (PPA) i otvoriti dodatni prihod proizvođačima električne energije iz vetra, sunca i hidroelektrana. Za srpske proizvođače posebno je naglašeno da bi GO priznata u EU mogla olakšati prodaju atributa obnovljivog porekla i povećati njihovu kredibilnost kod evropskih korporativnih kupaca.

Zašto CBAM ne staje na GO: razlika između “zelenog” i “CBAM-ready” MWh

Ipak, predlog ne znači automatsko priznavanje GO kao dovoljnog dokaza niskougljenične električne energije u okviru Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM). Razlika postaje važna upravo zbog toga što CBAM zahteva znatno detaljniji lanac dokaza kada se prijavljuju stvarne emisije povezane sa potrošnjom električne energije.

CBAM dokazivanje može obuhvatiti identitet proizvodnog postrojenja, fizičke ugovorne aranžmane, podatke sa brojila i evidenciju proizvodnje, satnu alokaciju, dokumentaciju operatora prenosnog sistema, kao i dokaze koji povezuju proizvodnju sa nominovanim prekograničnim prenosnim kapacitetom – posebno kada se električna energija direktno uvozi u EU. Drugim rečima, priznavanje GO jača jedan sloj dokumentacije potrebne za CBAM, ali ga ne zamenjuje ostatkom dokaznog lanca.

Moguće formiranje dvostepenog (pa čak trostepenog) tržišta

Tekst ukazuje na mogućnost razvoja dvostepenog proizvoda: prvi nivo bio bi standardna zelena električna energija pokrivena priznatim GO; drugi nivo – vredniji – mogao bi kombinovati sertifikat sa konkretnim proizvodnim postrojenjem, fizičkim PPA ugovorom, podacima sa brojila i SCADA sistema, satnim uparivanjem proizvodnje i potrošnje, kontrolisanom alokacijom i kompletnim paketom dokaza spremnim za verifikaciju.

U tom smislu uvodi se koncept “CBAM-ready” električne energije iz obnovljivih izvora: obnovljiva struja koja uz fizičku isporuku nosi satnu sledljivost, kontrolisanu alokaciju i nezavisnu verifikaciju. Kako evropski uvoznici budu tražili sve detaljnije podatke o emisijama od dobavljača van EU, razlika između ovih kategorija mogla bi postati sve vidljivija.

Šta to znači za industrijske izvoznike i elektroprivrede

Industrijski izvoznici iz Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine već razmatraju kako način nabavke električne energije utiče na obračun ugrađenih emisija koje se prijavljuju za proizvode namenjene tržištu EU. Za te kompanije nije presudno samo to da li je energija proizvedena iz obnovljivih izvora, već i da li se ta tvrdnja može potvrditi kroz nezavisnu verifikaciju.

Zbog toga se otvara prostor državnim elektroprivredama poput EPS-a, EPCG-a, ERS-a i EPBiH da razviju premium proizvode namenjene industrijskim kupcima. Umesto ponude samo standardne ili “zelene” električne energije pokrivene sertifikatima, mogle bi ponuditi snabdevanje iz konkretnog proizvodnog postrojenja potkrepljeno podacima sa brojila, ugovornom dokumentacijom i evidencijom alokacije. Tekst takođe navodi da bi od toga mogli imati koristi nezavisni proizvođači i snabdevači: dobavljač koji energiju nabavlja iz konkretnog vetroparka ili solarne elektrane potencijalno može obezbediti jednostavniji i transparentniji dokazni lanac od velike elektroprivrede koja raspoređuje obnovljivu energiju iz kombinovanog portfolija.

Regulatorni uslov: priznanje nije automatsko

Važno ograničenje je naglašeno u samom tekstu: regulatorni predlog ne znači automatsko priznavanje svakog sistema sertifikata iz Energetske zajednice u EU. Svaka zemlja i njen sistem moraju ispuniti zahteve koji se odnose na integritet registra, nadležna tela za izdavanje sertifikata, elektronski prenos i poništavanje sertifikata, sprečavanje prevara i izbegavanje dvostrukog računanja – tek nakon toga Garancije porekla mogu biti prihvaćene kao deo šireg okvira međusobnog priznavanja.

Zato srpske, crnogorske ili bosanskohercegovačke Garancije porekla još ne treba tretirati kao automatski ekvivalent sertifikatima koje izdaju sistemi u EU. Suštinska promena je pravni put ka njihovom međusobnom priznavanju — što bi vremenom moglo povezati dva do sada uglavnom odvojena tržišta: trgovinu atributima obnovljivog porekla električne energije i dokazivanje usklađenosti sa zahtevima CBAM-a.

Kratkoročna monetizacija vs. vrednost kompletnog dokaznog paketa

Tekst ističe trgovinsku dilemu između kratkoročne monetizacije GO kroz odvojenu prodaju na tržištu EU i potencijalno veće vrednosti kada se GO poveže sa fizički isporučenom električnom energijom uz kompletan paket dokaza spreman za CBAM verifikaciju. Za industrijske kupce suočene sa zahtevima verifikacije emisija upravo taj “kompletan lanac” može biti presudan faktor.

Na kraju, predlog Evropske komisije direktno jača drugu kategoriju vrednovanja — onu koja počiva na priznatim Garancijama porekla — ali njegov veći efekat mogao bi biti u tome što treću kategoriju čini komercijalno održivijom u većem obimu. Za proizvođače obnovljive energije i izvoznike sa Zapadnog Balkana konkurentska prednost zato možda neće zavisiti samo od kapaciteta već od sposobnosti da se za svaki pojedinačni MWh dokaže poreklo struje do kraja: ko ju je potrošio i da li kompletan dokazni lanac može proći proveru u okviru CBAM-a.