Slab industrijski oporavak u jugoistočnoj Evropi mogao bi prigušiti baznu potražnju za strujom, ali ne i večernje nestašice

Jesen 2026. u jugoistočnoj Evropi mogla bi doneti kontrast između potražnje koja ne jača dovoljno i ponude koja se u pojedinim satima i dalje suočava s napetošću. Slabiji oporavak industrijske aktivnosti mogao bi da priguši rast bazne potrošnje električne energije — ali to, kako se navodi, ne bi uklonilo večernju nestašicu ponude.

Industrija bez snažnog zamaha, bazna potražnja pod pritiskom

Evropska industrijska aktivnost je ušla u drugu polovinu 2026. godine bez jakog zamaha. U Evropskoj uniji industrijska proizvodnja porasla je samo 0,6% međugodišnje u junu, dok je proizvodnja intermedijarnih dobara zabeležila pad na mesečnom nivou. U Srbiji je industrijska proizvodnja pala 2,3% međugodišnje u julu: prerađivačka industrija smanjena je za 1,6%, a proizvodnja i snabdevanje električnom energijom, gasom i parom zabeležili su pad od 8,8%.

Viši troškovi gasa, dizela i električne energije mogli bi dodatno opteretiti energetski intenzivne proizvođače tokom septembra i oktobra. Posebno su istaknuti sektori hemijske industrije, proizvodnje đubriva, cementa, čelika i aluminijuma, kao i rudarstvo i teška industrija.

Razlike među zemljama: gas, ugovori i lokalna proizvodnja

Efekat slabije industrijske potrošnje neće biti isti u svim državama. Rumunija i Bugarska zadržavaju relativne prednosti zahvaljujući domaćem gasu ili ugovorenim količinama. Industrija Srbije i Bosne i Hercegovine može imati koristi od lokalno proizvedene električne energije, ali je istovremeno sve više izložena troškovima emisija ugljenika kada snabdeva tržišta Evropske unije.

Hrvatska i Slovenija su bliže vezane za industrijske cikluse Evropske unije i kretanje cena uvezene energije.

Zašto slabost fabrike ne znači mirne večeri na tržištu

Ako industrija smanji ili uspori potrošnju tokom dana, to bi ublažilo dnevnu potražnju za električnom energijom. Time se može sprečiti da prosečne jesenje cene struje porastu jednako agresivno kao što bi kretanje cena goriva moglo da sugeriše.

Ipak, navedeno je da takvo prigušenje ne bi eliminisalo večernju nestašicu ponude. Potrošnja domaćinstava i komercijalna potrošnja, uz smanjenje solarne proizvodnje, mogu dovesti do naglih cenovnih vrhunaca čak i ako fabrike smanje potrošnju.

Implikacije za trgovce: razdvajanje baznih količina od vršne dinamike

Za trgovce električnom energijom ova razlika je ključna: slabost industrijske aktivnosti deluje negativno na bazne količine struje, dok troškovi gasa, ispadi proizvodnih kapaciteta i promenljivost proizvodnje iz obnovljivih izvora mogu nastaviti da podržavaju vršne i balansne cene.

Zato se očekuje kombinacija razočaravajuće industrijske potražnje i iznenađujuće visoke cene električne energije tokom pojedinih sati tokom jeseni 2026. godine — scenarij koji naglašava koliko su tržišni ishodi vezani za satnicu ponude i potražnje više nego za jednu ukupnu brojku.