Solarni pik potopio cene u centralnoj i Jugoistočnoj Evropi, ali večernji skok iznad 225 evra/MWh naglašava manjak fleksibilnosti

Solarna proizvodnja je tokom nedelje gurnula cene električne energije na tržištu dan-unapred širom centralne i Jugoistočne Evrope na nulte ili negativne nivoe, ali se taj pritisak ubrzo preokrenuo. Večernji skok iznad 225 evra/MWh ukazuje da se problem sve manje svodi na izolovane nacionalne okolnosti, a sve više na regionalni manjak fleksibilnosti kada obnovljivi izvori istovremeno “preplave” sistem.

Negativne cene oko podneva, povratak iznad 225 evra/MWh uveče

Mađarska, Rumunija, Slovenija i Hrvatska zabeležile su negativne cene oko podneva, dok su Bugarska i Grčka tokom nekoliko sati trgovale oko nule. Razlog je bila snažna proizvodnja iz obnovljivih izvora energije koja se sudarila sa nižom vikend potrošnjom.

U Mađarskoj je prosečna cena iznosila oko 113,8 evra/MWh, da bi u 13 časova pala na približno -1,5 evra/MWh. Potom je do 20 časova porasla na oko 227,7 evra/MWh. Rumunija je pratila sličan obrazac: pad na oko -1 evro/MWh pre nego što je u večernjim satima dostigla približno 227,7 evra/MWh. Slovenija je pala na -1,18 evra/MWh, a Hrvatska na oko -0,93 evra/MWh; Bugarska i Grčka su kasnije dostigle približno 225–227 evra/MWh.

Regionalna prekomerna ponuda i ograničenja interkonektora

Kretanje cena pokazuje da prekomerna proizvodnja pod uticajem solarne energije postaje regionalna pojava. Interkonektori mogu da preusmere višak proizvodnje, ali njihova sposobnost da apsorbuju tu količinu opada kada su i susedna tržišta istovremeno suočena sa prekomernom ponudom.

Nakon zalaska sunca javlja se suprotan obrazac: solarna proizvodnja širom regiona opada, pa raste potreba za hidroenergijom, gasnim i nuklearnim elektranama, baterijama i uvozom. Istovremeno se konkurentska tržišta okreću ka istom ograničenom bazenu fleksibilne ponude.

Zašto razlika između dnevnih i večernjih cena menja investicione prioritete

Nastale razlike između dnevnih i večernjih cena jačaju ekonomsku opravdanost baterijskih sistema za skladištenje energije i akumulacionih hidroelektrana. U isto vreme, taj obrazac povećava kanibalizaciju cena za samostalne solarne elektrane—jer energija proizvedena tokom dana može vredeti znatno manje od one potrebne u večernjim satima.

Električna energija koja je oko podneva vredela nula evra po MWh nekoliko sati kasnije u pojedinim tržištima vredela je više od 225 evra/MWh.

Srbija kao izuzetak: niži dnevni pad i manji večernji vrh

Srbija je ostala glavni izuzetak. Prosečna cena na SEEPEX-u iznosila je oko 60,2 evra/MWh, što predstavlja pad od približno 47% na dnevnom nivou. Večernji vrh dostigao je oko 134 evra/MWh, znatno manje nego na tržištima centralne i istočne Jugoistočne Evrope.

Ova divergencija ukazuje na i dalje prisutna ograničenja na prekograničnim vezama, kao i na razlike u nacionalnim bilansima ponude i potražnje uprkos širem regionalnom povezivanju tržišta.

Strukturna promena: više sunca tokom dana ne uklanja skupu večernju nestašicu

Trgovanje 6. septembra dodatno potvrđuje strukturnu promenu koja se već vidi širom Jugoistočne Evrope: dodatni solarni kapaciteti sve više stvaraju jeftinu električnu energiju tokom dana, ali ne eliminišu skupu večernju nestašicu. Za investitore se zato relevantan signal sve više pomera sa dnevne bazne cene ka vrednosti fleksibilnosti.

Region sve više proizvodi dovoljno električne energije iz obnovljivih izvora, ali još nema dovoljno skladišnih kapaciteta, fleksibilne potrošnje i dispečabilne proizvodnje da tu energiju prebaci u sate kada ona ima najveću vrednost.