LNG koridori Jadrana i Egeja preusmeravaju tokove gasa na Balkanu

Jugoistočna Evropa ulazi u novu fazu gasnog tržišta u kojoj se pristup tečnom prirodnom gasu (LNG) sve manje oslanja na jedan dominantan pravac, a sve više na konkurentske rute. U praksi, to znači da kupci dobijaju više opcija za nabavku i isporuku, dok komercijalni značaj regionalnih gasovoda postepeno raste — posebno kada se tržište približava zimi sa neuobičajeno niskim nivoima zaliha.

Krk jača snabdevanje LNG-om iz norveškog Hammerfesta

Hrvatski LNG terminal Krk primio je u avgustu prvi teret iz norveškog postrojenja Hammerfest LNG. Teret je stigao u Omišalj brodom Minerva Limnos nakon utovara u Hammerfestu kojim upravlja Equinor. Krk je već razvijen kao sredstvo za diversifikaciju snabdevanja Hrvatske i susednih zemalja, ali kako raste mogućnost izvoza regasifikovanog LNG-a van hrvatskog tržišta — prema Mađarskoj i drugim kupcima u Centralnoj Evropi — njegov značaj se sve više meri transportnim dometom.

U tom kontekstu, hrvatski i mađarski operatori prenosnih sistema rade na povećanju kapaciteta severnog pravca. Cilj je da veće količine gasa koje dolaze sa Krka mogu da konkurišu snabdevanju koje Centralnu i Jugoistočnu Evropu doprema iz drugih pravaca.

Bulgargaz uvodi integrisani model LNG usluge od 2026/27

Konkurentni koridor se razvija i na jugu. Bugarska državna gasna kompanija Bulgargaz saopštila je 26. avgusta da će od gasne godine 2026/27 regionalnim kupcima nuditi integrisanu LNG uslugu. Usluga obuhvata nabavku, pristup terminalu, regasifikaciju, skladištenje, transport i isporuku do dogovorene prekogranične tačke.

Kupci će moći ili da nabave LNG preko Bulgargaza ili da obezbede sopstveni teret i koriste bugarsku kompaniju za logistički lanac nakon regasifikacije. Model se oslanja na pristup bugarskoj grčkoj LNG infrastrukturi, uključujući Aleksandrupolis, kao i skladištu u Čirenu i gasovodima koji povezuju Bugarsku sa Grčkom, Rumunijom, Srbijom i Turskom.

Srbija sve više bira između dva ulazna pravca

Kako se Jadranski i Egejski koridori komercijalno nadmeću, Srbija se sve češće nalazi „između“ njih. Srbija već ima pristup bugarskom gasu preko interkonekcije Srbija–Bugarska. Planirana interkonekcija Srbija–Severna Makedonija dodatno bi proširila južni pravac prema grčkom gasnom sistemu: predviđeni gasovod projektovan je na oko 70 kilometara na srpskoj strani uz kapacitet od oko 1,2 milijarde kubnih metara godišnje, prema podacima Ministarstva rudarstva i energetike Srbije.

Od diversifikacije do konkurencije cena: šta određuje „graničnu“ ponudu

Za kupce diversifikacija više nije samo geopolitičko pitanje nego sve češće komercijalna računica. Relevantni obračun uključuje cenu LNG tereta, naknadu za regasifikaciju, tarifu za transport gasovodom, trošak skladištenja, raspoloživost kapaciteta i cenu na odredišnom gasnom čvorištu.

U takvom režimu teret koji stigne na Krk može biti povoljniji za jednog kupca u Centralnoj Evropi, dok LNG koji pristigne u Aleksandrupolis može biti konkurentniji kupcu u Bugarskoj, Srbiji ili Severnoj Makedoniji. Ekonomika izbora menjaće se u zavisnosti od zagušenja infrastrukture i razlika između cena na gasnim čvorištima.

Zimski pritisak povećava vrednost više ulaznih ruta

Konkurencija postaje još važnija jer Evropa ulazi u zimu sa neuobičajeno niskim nivoom zaliha gasa. Prema podacima Gas Infrastructure Europe, skladišta u EU bila su 65,44% popunjena 31. avgusta, naspram oko 78% godinu dana ranije. Nemačka je bila popunjena svega 53,32%, dok su Italija, Hrvatska, Mađarska i Rumunija bile u povoljnijoj poziciji.

Zategnutije tržište gasa povećava vrednost postojanja više od jednog ulaznog pravca. Međutim, strateška promena u Jugoistočnoj Evropi nije zamena jednog dominantnog gasovoda drugim: reč je o nastanku mreže u kojoj se Krk, Aleksandrupolis (uz snabdevanje povezano sa TAP-om), bugarska infrastruktura, turski pravci i regionalna skladišta međusobno takmiče i dopunjuju.

Za trgovce to znači više prostora za optimizaciju nabavke i logistike; za države — veću sigurnost snabdevanja. Istovremeno, kako konkurencija raste između terminala i ruta koje opslužuju Balkan, kapaciteti gasovoda i tarife transporta sve više će određivati koji LNG terminal zapravo formira graničnu cenu gasa na regionu.