CBAM uvodi novu podelu: kako se konvergencija cena električne energije na Zapadnom Balkanu sudara sa pravilima o ugljeniku

Tržišta električne energije u jugoistočnoj Evropi pokazala su tokom delova avgusta visok stepen fizičke integrisanosti: pojedine nacionalne berze beležile su gotovo identične cene. Ipak, Mehanizam EU za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM) uvodi novu liniju razdvajanja koja može da potkopa ideju da regionalna konvergencija automatski znači i jednaku ekonomsku vrednost za sve učesnike.

Gde je konvergencija bila najvidljivija

19. avgusta cene električne energije za dan unapred u Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Sloveniji i Hrvatskoj približile su se nivou od oko 168 evra/MWh. Razlika između tih tržišta pala je na svega približno 0,30 evra/MWh, što ukazuje na to da prekogranične interkonekcije i regionalno trgovanje omogućavaju bržu reakciju na iste osnovne faktore ponude i potražnje.

Sličan obrazac zabeležen je i 25. avgusta, kada su se Mađarska, Rumunija, Bugarska, Grčka, Hrvatska i Slovenija trgovale u relativno uskom rasponu od približno 173,7 do 175,7 evra/MWh.

Zašto integracija nije potpuna

Iako konvergencija sugeriše jači uticaj regionalnog povezivanja, integracija ostaje nepotpuna. Srbija je 25. avgusta trgovala po ceni od približno 157,95 evra/MWh, već ispod usklađenih cena na tržištima EU.

Do 31. avgusta razlike su dodatno porasle: Mađarska je završila trgovanje na oko 173,41 evra/MWh, Rumunija na 174,90 evra/MWh, Slovenija na 173,61 evra/MWh, Hrvatska na 172,28 evra/MWh; Bugarska i Grčka bile su na oko 171,24 evra/MWh. Srbija je pritom završila sa cenom od svega 132,21 evra/MWh—razlika veća od 40 evra/MWh u odnosu na Rumuniju.

U tekstu se kao objašnjenje navode raspoloživost prenosnih kapaciteta, struktura domaće proizvodnje i razlike u nacionalnim tržišnim mehanizmima.

CBAM kao novi sloj ekonomske diferencijacije

Međutim, CBAM uvodi dodatni sloj koji može da promeni ekonomsku logiku prekogranične trgovine. Tokom prvog kvartala primene konačnog CBAM režima komercijalna razmena električne energije između tržišta Energetske zajednice i susednih sistema u EU smanjena je za oko 25%. Istovremeno, cene električne energije na tržištima Energetske zajednice bile su u proseku približno 30 evra/MWh niže od cena na susednim tržištima EU.

Prekogranična trgovina delimično se oporavila tokom drugog kvartala, ali mehanizam nastavlja da menja ekonomiku izvoza električne energije iz ugljenično intenzivnih elektroenergetskih sistema koji nisu deo EU.

Šta to znači za obnovljive proizvođače

Izazov je drugačiji za proizvođače iz obnovljivih izvora: njihova električna energija može imati veoma niske direktne emisije, ali ostvarivanje pune ekonomske vrednosti te prednosti zavisi od toga da postoji pouzdan lanac koji povezuje proizvodnju sa raspoređivanjem ugovorâ i verifikacijom na granici EU.

Zbog toga sledljivost niskougljeničnih karakteristika električne energije postaje više od regulatornog zahteva—ona sve više predstavlja komercijalnu vrednost.

Dva paralelna procesa za region

Za Srbiju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu i Severnu Makedoniju regionalna integracija tržišta električne energije razvija se kroz dva paralelna toka. S jedne strane stoje fizičke interkonekcije i spajanje tržišta koje mogu da smanje razlike u veleprodajnim cenama i povećaju efikasnost trgovanja. S druge strane stoji regulativa ugljenika koja može da uvede novu vrstu razgraničenja zasnovanu na poreklu električne energije i mogućnosti dokazivanja njenih ugljeničnih karakteristika.

Konačan efekat mogao bi biti da se tržište jugoistočne Evrope sve više segmentira ne samo prema nacionalnim granicama, ograničenjima u prenosnoj mreži i lokalnoj proizvodnji—već i prema ugljeničnim karakteristikama električne energije i mogućnosti verifikacije svakog MWh kojim se trguje.