Mađarska drži visoku cenu struje na dan unapred, dok Srbija i Crna Gora poskupljuju

Cene električne energije za dan unapred širom jugoistočne Evrope u četvrtak pokazale su rastuću fragmentaciju između tržišta, pri čemu je Mađarska zadržala premiju uprkos oštrom padu cena u Nemačkoj. Za investitore i trgovce to je signal da se razlike u cenama sve manje objašnjavaju samo ukupnim bilansom ponude i potražnje, a sve više prekograničnim tokovima i zagušenjima.

Spot cene: Mađarska među najskupljima, Srbija i Crna Gora rastu

Na mađarskom HUPX-u cena za dan unapred pala je za 9,5 evra/MWh na 196,57 evra/MWh. Rumunija je zabeležila blagi rast na 196,82 evra/MWh. Bugarska i Grčka su imale cenu od po 192,88 evra/MWh, Slovenija 191,46 evra/MWh, a Hrvatska 190,55 evra/MWh.

U Srbiji je SEEPEX cena porasla za 11,9 evra/MWh na 184,92 evra/MWh, dok je crnogorski BELEN zabeležio rast od 12,7 evra/MWh na 184,47 evra/MWh. Albanija je zabeležila nagli pad sa 30,2 evra/MWh na 173,67 evra/MWh, blizu nivoa Severne Makedonije (173,49 evra/MWh).

Nemačka pojeftinila za više od 30 evra/MWh; razlika s Mađarskom raste

Nakon što je cena u Nemačkoj pala za 30,1 evro/MWh na 133,62 evra/MWh, Mađarska je bila gotovo 63 evra/MWh skuplja od nemačkog tržišta. Italija je ostala najskuplje tržište obuhvaćeno regionalnim podacima sa cenom od 212,46 evra/MWh.

Razlika između nemačkog i mađarskog tržišta povećala se uprkos jačim tokovima električne energije iz centralne Evrope ka regionu. Kombinovani uvoz iz Austrije i Slovačke prema području Mađarske i Slovenije povećan je za oko 795 MW na 3.832 MW, dok je ukupan neto uvoz u regionu blago porastao na 2.730 MW.

Trgovinski obrasci: zagušenja jača nego “samo” proizvodnja

Prosečna regionalna potražnja porasla je za 226 MW na 33.443 MW, dok je proizvodnja pala. Hidroproizvodnja porasla je na 5.212 MW i proizvodnja iz vetra na 1.360 MW; solarna proizvodnja pala je na 6.642 MW, a proizvodnja iz gasnih elektrana smanjena je na 4.960 MW. Proizvodnja iz uglja ostala je uglavnom stabilna na oko 6.989 MW.

Prema dostupnim podacima, razdvajanje cena u četvrtak bilo je manje posledica direktnog manjka električne energije u regionu nego prekograničnih tokova i zagušenja između pojedinačnih tržišta.

Srbija kao neto uvoznik; Crna Gora takođe zavisi od skupljih suseda

Srbija je ostala neto uvoznik: prosečna proizvodnja bila je oko 3.174 MW naspram potrošnje od oko 3.676 MW, što implicira deficit od približno 502 MW. Istovremeno su komercijalni tokovi iz Srbije ka Mađarskoj značajno porasli—bazni tokovi dostigli su oko 371 MW (sa oko 56 MW dan ranije), dok su vanvršni tokovi u proseku iznosili oko 744 MW.

Srbija je nastavila da uvozi električnu energiju iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Bugarske, ali da istovremeno šalje energiju severno—prema skupljem mađarskom tržištu. Takav obrazac trgovine podržao je cenu na SEEPEX-u iako je potrošnja u Srbiji pala u odnosu na prethodni dan.

Crna Gora pokazala je sličnu izloženost skupljem susednom tržištu: zemlja je ostala neto uvoznik sa oko 106 MW, ali su komercijalni rasporedi ukazali na izvoz od približno 345 MW prema Italiji gde su cene bile gotovo 28 evra/MWh više nego na BELEN-u. Crna Gora pritom povlačila električnu energiju iz Bosne i Hercegovine i Srbije.

Mađarska i Rumunija pogoršavaju bilans uprkos padu HUPX-a

Domaći bilans Mađarske se pogoršao uprkos padu cene na HUPX-u: potrošnja se povećala na oko 4.749 MW dok je domaća proizvodnja pala na približno 3.482 MW. To znači da se neto uvoz povećao na oko 1.267 MW.

I Rumunija se oslanjala na uvoz: potrošnja je porasla na oko 5.898 MW uz pad proizvodnje na približno 4.719 MW, ostavljajući neto uvoz od oko 1.180 MW. Rumunski tokovi uključivali su značajan uvoz iz Mađarske i Bugarske, što je doprinelo tome da cena na OPCOM-u ostane gotovo potpuno usklađena sa HUPX-om.

Šira slika: premije ostaju; terminske cene signalizuju oprez

Bugarska je ostala značajan izvoznik sa proizvodnjom od oko 5.001 MW naspram potrošnje od oko 3.952 MW; Grčka je takođe ostala u suficitu. U takvoj strukturi tržišta cene su se kretale tako da su Mađarska i Rumunija bile blizu nivoa od oko197 evra/MWh; Bugarska, Grčka, Slovenija i Hrvatska oko190–193 evra/MWh; Srbija i Crna Gora blizu185 evra/MWh; dok su Albanija i Severna Makedonija ispod174 evra/MWh.

Terminske cene u Mađarskoj ostale su visoke: cena za oktobar bila je oko200 evra/MW ha terminska razlika između Mađarske i Nemačke za oktobar iznosila je oko44 ,50 evra/MW h—što je i dalje bilo znatno manje od mnogo šire razlike na spot tržištu u četvrtak.

Za trgovce: rizik nije samo manjak struje već kapacitet veza

Spot tržište stoga nastavlja da pokazuje izraženo usko grlo u centralnoj Evropi: pojeftinjenje iz Nemačke ne uspeva potpuno da spusti mađarske cene zbog čega mađarska premija podstiče dodatne tokove ka severu iz Srbije. Za trgovce električnom energijom neposredan rizik leži u tome da trajna zagušenja na prekograničnim vezama održavaju velike unutrašnje cenovne razlike čak i ako se regionalna proizvodnja poboljša—pa će formiranje cena sve više zavisiti od raspoloživog prekograničnog kapaciteta nego od jedinstvenog regionalnog odnosa ponude i potražnje.